Izbor sorti, podloga i sistema gajenja TREŠNJE

IZBOR SORTI, PODLOGA I SISTEMA GAJENJA TREŠNJE – Izbor sorti, podloga i sistema gajenja predstavlja grupu činilaca od presudnog značaja za rentabilnu proizvodnju trešnje. Pri podizanju zasada trešnje, naročito plantažnih, treba posebno voditi računa o tržištu i vremenu zrenja, kvalitetu plodova i njihovoj transportabilnosti, kao i o odnosima oprašivanja i oplođenja zastuplenih sorti. Samooplodne sorte trešnje mogu da se gaje u čistim jednosortnim zasadima, mada i one bolje rađaju ako se obezbede sorte oprašivači ili je u zasadu zastupljeno više sorti.

Pri izboru sorti trešnje proizvođači treba dobro da upoznaju tržište za koje žele da proizvode:

• kakav kvalitet plodova ono zahteva,
• koje vreme zrenja,
• krupnoću,
• čvrstoću ploda …

Ako su tržišta udaljena prednost treba dati sortama koje imaju čvrsto meso i dobru transportabilnost. U područjima sa razvijenom industrijom za preradu treba gajiti sorte koje su pogodne za ovu namenu (visoke rodnosti, svetlije boje pokožice itd.). S obzirom da se berba obavlja ručno, veoma značajan elemenat pri izboru sorti je mogućnost obezbeđenja radne snage.

IZBOR SORTI 

Poželjno je da se u zasadu kombinuje nekoliko sorti (3-4) različitog vremena zrenja iz više razloga (oplođenje, opasnost od mraza, pucanje ploda, organizacija berbe). Sorte trešnje ranijeg vremena zrenja postižu veću cenu na tržištu. Međutim kod ovih sorti i troškovi proizvodnje su veći zbog toga što njihovi plodovi ne sazrevaju istovremeno, tako da je potrebna probirna berba. Pored toga, ove sorte imaju i manju krupnoću ploda, a često i manju rodnost. Njih treba gajiti naročito u područjima sa toplijom klimom ili na ekspozicijama koje omogućavaju ranije sazrevanje plodova. Za lokalitete koje karakterišu česte pojave poznih prolećnih mrazeva treba birati sorte kasnijeg vremena cvetanja. U područjima sa obilnijim padavinama u periodu zrenja trešnje (maj-jun) treba birati sorte koje su manje sklone pucanju plodova.

Pitanje podloga za trešnju kod nas nije rešeno. Za sada se najčešće koriste sejanci divlje trešnje i magrive. Međutim, na ovim podlogama stabla imaju velike dimenzije, što otežava izvođenje pomotehničkih mera, naročito berbe i čini proizvodnju manje ekonomičnom. Zbog toga se u intenzivnoj proizvodnji, naročito kod trešnje, sve više koriste vegetativne podloge manje bujnosti.

Vegetativne podloge omogućavaju veću gustinu sađenja, ranije  stupanje u rod i veće prinose po jedinici površine u odnosu na generativne podloge. Međutim najvećim problem sa kojim se susreću proizvođači koji žele da gaje trešnju na slabo bujnim podlogama je u tome što kod nas ne mogu da nabave kvalitetne sadnice po pristupačnim cenama. Naši rasadnici ne proizvode dovoljno takvih sadnica, a sadnice iz uvoza su veoma skupe (5-6 evra i više).

Izbor podloge za trešnju u mnogome zavisi od osobina zemljišta na kome će se ove voćke gajiti.

Na lošijim i suvim zemljištima slabo bujne podloge ne mogu da obezbede visok prinos i dobar kvalitet plodova. Mnoge novije podloge za trešnju su osetljivije na veći sadržaj kreča u zemljištu, koji dovodi do pojave hloroze. Zato pri izboru podloge treba obratiti pažnju na pH vrednost i sadržaj fiziološki aktivnog kreča u zemljištu. Na suvim i krečnim zemljištima najbolje je koristiti magrivu kao podlogu.

Sa druge strane, magriva je veoma osetljiva na zabarivanje zemljišta. Vlažna i teška zemljišta najbolje podnose podloge koje potiču od višnje.

Oblik uzgoja koji biramo – Dominantni uzgojni oblik za trešnju kod nas je poboljšana piramidalna kruna. Ona, uz odgovarajuću agrotehniku, predstavlja prikladan oblik za većinu sorti gajenih na bujnim generativnim podlogama. Slabo bujne vegetativne podloge omogućavaju korišćenje vitkog vretena kao uzgojnog oblika i primenu guste sadnje (do 4 x 1 m), pa se može očekivati da takvih zasada bude sve više.

Mr Nebojša Mladenović

Dipl. ing. poljoprivrede – smer voćarstvo i vinogradarstva