Jabuka trešnja u modernom voćarstvu

Jabuka trešnja su često gajene kod nas. Velika ekspanzija gajenja jabuka je stavila u fokus pravilan izbor sorti za uzgoj. Kako odrediti koje sorte saditi – postići visok prinos i zadovoljiti sve veće zahteve tržišta za kvalitetom plodova? Neka istraživanja Vam preporučuju koje sorte uzgajati.

RODNOST NOVIJIH SORTI TREŠNJE NA PODLOZI GIZELA 5

Milatović Dragan, Đurović Dejan, Đorđević Boban, Vulić Todor, Zec Gordan 

Univerzitet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet

  U radu su prikazani elementi rodnosti sorti trešnje gajenih na području Šapca u periodu od  četiri  godine  (2008-2011).  Ispitivano  je  16  novijih  sorti:  Čelan,  Kristalina,  Erli  Lori,  Erli  Star,  Glacijer,  Kordija,  Noar  de  Meded,  Peni,  Regina,  Skina,  Samersan,  Samit,  Sanberst,  Silvija,  Tehranivi i Vandalej. Kao standard je uzeta sorta Van. Sve sorte su kalemljene na podlogu Gizela 5.

Uzgojni oblik je vitko vreteno, a razmak sadnje 4 x 1,5 m. Istraživanja su obuhvatala: broj cvetova u  cvasti, zametanje plodova, masu ploda, prinos po stablu i kumulativnu efikasnost prinosa. Prosečan  broj cvetova u cvasti varirao  je od 2,08 kod sorte  Skina  do 3,17 kod sorte Kristalina. Zametanje  plodova iznosilo je od 23,1% (Samit) do 62,8% (Glacijer). četiri sorte imale su statistički značajno veće zametanje plodova u odnosu na standard sortu (Van) i to su:

• Glacijer,
• Vandalej,
• Samersan i
• Regina.

Masa ploda bila je najmanja kod sorte Vandalej (5,8 g), a najveća kod sorte Peni (10,2 g). Značajno veću masu ploda u odnosu na standard imalo je osam sorti (Peni, Samit, Kristalina, Noar de Meded, Sanberst, Kordija, Skina i Silvija), dok je značajno manju masu ploda imala samo jedna sorta (Vandalej). Prosečan prinos po stablu bio je najmanji kod sorte Skina (2,68 kg), a najveći kod sorte Regina (7,38 kg). Statistički značajno veći prinos u odnosu na standard imala je samo sorta Regina, dok su manji prinos imale četiri sorte (Skina, Noar de Meded, Tehranivi i Silvija). Kod svih sorti prinos je bio najviši u 2011. godini, a najniži u 2010. godini (usled pojave zimskog mraza).

Kumulativna efikasnost prinosa varirala je od 0,23-0,66 kg/cm površine poprečnog preseka debla.

Kod tri sorte (Sanberst, Glacijer i Regina) ovaj pokazatelj je bio na nivou standard sorte, dok je kod  ostalih sorti on bio značajno niži.

Jabuka trešnja u modernom voćarstvu

IZBOR SORTI JABUKE ZA SAVREMENE INTENZIVNE ZASADE

Keserović Zoran, Magazin Nenad, Milić Biserka, Dorić Marko

Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet

Izbor sorti jabuka za komercijalno gajenje je osnovno pitanje koje se postavlja pre nego što se  pristupi  podizanju  novih  zasada  i  mora  biti  u  skladu  s  agroekološkim  uslovima  lokaliteta.  U rejonu  Fruške  gore,  beležena  je  produktivnost  standardnih  i  novointrodukovanih  sorti  jabuke  od godine  sadnje  do  stupanja  na  pun  rod.  Među  sortama  posađenim  2007.  godine,  najviši  prinos  u drugoj godini zabeležen je kod Zlatnog delišesa, klona B (20,6 t/ha), međutim, ovako visok prinos odrazio se na nešto niži prinos u trećoj godini od (19,7 t/ha). U trećoj godini rodnosti, najviši prinos imala  je  sorta  Zlatni  delišes,  klon  Reinders  (51,6  t/ha),  a  već  naredne  godine  zebeležen  je  pad prinosa  (32,9  t/ha),  što  ukazuje  na  sklonost  sorte  ka  alternativnom  rađanju  i  neophodnost  da  se prinos u prvim godinama rodnosti postepeno povećava. U četvrtoj godini najveći prinos bio je kod sorte  Braeburn  (50,9  t/ha),  a  visina  prinosa  se  održala  i  u  petoj  godini.  U  petoj  godini  kada  se očekuje pun rod, najviši prinos zabeležen je kod sorte Zlatni delišes, klon Reinders i iznosio je 61 t/ha. Kod sorti jabuke posađenim 2008. godine,  zabeležen  je  rastući prinos iz  godine u godinu, a najproduktivnija je bila sorta Jonagold Decosta sa kumulativnim prinosom od 126,7 t/ha za prvih pet godina.

 Prateći trendove  u  svetu, za podizanje  intenzivnih  zasada  jabuke u  Srbiji  predlaže  se sledeći sortiment: Zlatni delišes – klon Reinders®; Greni smit – klon Challenger®; Crveni delišes – Superchief® Sandige, Fudži – klonovi Kiku 8® i Kiku® Furbrax; Jonagold – Red Jonaprince® ili Decosta Jonagold De Coster®; Breburn klon Mariri Red®.

Klonovi sorte Gala Brookfield® Baigent Gala, Buckeye Gala® Simmons i Galaxy Selecta® i Crvenog delišesa Scarlet Spur® Evasni, Red Cap® Valtod, Early Red One® Erovan još uvek su u fazi ispitivanja.

BIOLOŠKO PROIZVODNE OSOBINE NOVOINTRODUKOVANIH  SORTI JABUKE

Oparnica Čedo, Radivojević Dragan, Veličković Milovan, Vulić Todor, Đorđevi? Boban Univerzitet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet

Nepovoljna  sortna  struktura  zasada  jabuke  u  Srbiji  ne  zadovoljava  potrebe  sve probirljivijeg domaćeg i stranog tržišta. Uvođenje u proizvodnju novih sorti jabuke, boljeg kvaliteta ploda  i  veće  rodnosti  osnovni  je  zadatak  proizvođača  ovog  voća.  Cilj  ovih  istraživanja  bio  je proučavanje  novointrodukovanih  sorti  jabuke  na  području  Mačve,  kao  i  davanje  preporuke  za uvođenje  u  proizvodnju  sorti  sa  najboljim  privredno  biološkim  osobinama.  Ispitivanjem  je  bilo obuhvaćeno osam sorti jabuke: Gala, Galaxy, Red Chief, Golden Delicious, Florina, Braeburn, Fuji i Pink Lady, koje su okalemljene na podlozi M9. Sorta Golden Delicious korišćena je kao standard.

Zasad je podignut 2004. godine u Bogatiću, sa razmakom sadnje 3,6 x 1 m i vitkim vretenom kao uzgojnim  oblikom.  Na  osnovu  prosečnih  vrednosti  trogodišnjih  ispitivanja  (2008-2010)  može  se uočiti  da  su  sorte  ranijeg  vremena  zrenja  –  Gala,  Galaxy  i  Red  Chief  imale  niže  vrednosti  mase ploda, prinosa, sadržaja rastvorljive suve materije, šećera i kiselina u poređenju sa sortama kasnijeg vremena zrenja  –  Golden Delicious,  Florina,  Braeburn,  Fuji i  Pink  Lady. Najranije vreme zrenja imala je sorta Gala (16.08.) a najkasnije sorta Pink Lady (4.11.). Sorta Braeburn je imala najveću masu ploda (234,6 g), a najmanju sorta Gala (164,85 g). Sve ispitivane sorte povećavale su prinose tokom  perioda  ispitivanja  i  oni    su  bili  u  proseku  od  17,92  kg (Braeburn)  do  24,63  kg  (Golden Delicious) po stablu, odnosno 50 do 68 tona po hektaru.