Agro Info Net Portal o poljoprivredi, cenama, turizmu
Visoke temperature mogu “izazvati” prerano cvetanje kajsija a rodne grančice mogu ostati bez roda usled niskih temperatura tokom jutra. Koje vrste grančica treba sačuvati tokom rezidbe da bi ostvarili dobar rod – savetuje Vas Živomir Nikolić, dipl. ing.
Kajsija formira cvetne pupoljke na jednogodišnjim granama različite dužine, koje izbijaju iz dvogodišnjeg ili starijeg drveta. Klasifikacija ovih grana zasniva se na njihovoj dužini, koja zavisi od uslova pod kojim se razvijaju, nivoa primenjene agrotehnike (đubrenje i navodnjavanje), rezidbe i sorte. Na osnovu napred navedenog kajsija formira sledeće rodne grane:
- kratke rodne grane u vidu majskih kitica,
- vite,
- mešovite i
- prevremene rodne grane.
Kajsija rodne grančice
Kratke rodne grane u obliku majskih kitica koje se razvijaju na dvogodišnjem ili starijem rodnom drvetu obično nose nekoliko cvetnih i po jedan vegetativni pupoljak. Ova kategorija rodnih grana razvija se u uslovima suvog voćarenja, bez rezidbe i đubrenja, stablima okalemljenim slabo bujnim podlogama. Neke sorte kajsija (Roksana, Nju džersi 19, Ambrozija, NS – selekcije i dr.) pretežno donose rod na majskim kiticama raspoređenim na starim granama po celoj kruni. Ove rodne grančice najranije završavaju vegetaciju (aktivni rast) i zbog toga najranije cvetaju, a period cvetanja je kratak (2-4 dana). Ako u vreme njihovog cvetanja bude mrazeva ili loših uslova za oplodnju, što je najčešća pojava – rod izostaje. U godinama bez ovih pojava, daju zadovoljavajući rod.
Vite rodne grane
One se obrazuju u uslovima slabe ishrane stabala. Period vegetativnog rasta je nešto duži nego kod majskih kitica. Dugačke su od 15-20 cm, a po celoj dužini nose cvetne pupoljke, osim na vrhu i pri osnovi gde se razvija poneki vegetativni, pa se često nazivaju i tipično rodne grane. Na ovim granama razvijaju se sitniji plodovi slabijeg kvaliteta, kasnijeg zrenja. Mogu biti od koristi ako na stablima nema kvalitetnijih grana.
Mešovite rodne grane
Obrazuju se u uslovima produženog perioda aktivnog rasta, uglavnom na stablima izražene bujnosti na redovno orezanim i đubrenim voćkama. Dužina ovih grana je od 30-50 cm, na kojima se formiraju mešoviti pupoljci (zajedno cvetni i lisni), a zbog dužeg rasta imaju i produženo zimsko mirovanje, pa kasnije kreću i cvetaju za nekoliko dana u odnosu na vite grane. Cvetanje je produženo i sukcesivno – najpre cvetaju donji a najkasnije cvetaju vršni cvetni pupoljci. Zbog ovih osobina predstavljaju najkvalitetnije rodno drvo kajsije, pa se u slučajevima kratkotrajnih prolećnih mrazeva mogu izbeći izmrzavanja.
Prevremene rodne grane
Razvijaju se u uslovima dugog rasta mladara ili nakon naknadnog porasta posle letnjeg zastoja vegetacije. Zbog kasnijeg razvoja su manje dužine i na sebi imaju uglavnom cvetne pupoljke i poneki lisni. Neke sorte kajsije (Mađarska najbolja, Kečkemetska ruža, Kostjužinski, Segledi mamut, i druge) sklone su da u drugoj fazi rasta mladara formiraju prevremene rodne grane i na njima uglavnom postignu najveću rodnost.
Ranom letnjom rezidbom od 20. maja do 20. juna i prekraćivanjem bujnih mladara i vodopija na 1/2 do 1/3 pospešujemo razvoj 3-5 mešovitih prevremenih grana dužine 20-40 cm. Ovom rezidbom postiže se veći broj cvetnih pupoljaka u kruni, njihova veća otpornost na niske temperature u toku zime. Istovremeno ovom operacijom odlaže se fenofaza cvetanja za 3 – 7 dana.
Zbog različitog vremena cvetanja i verovatnoće da će veći broj cvetnih pupoljaka preživeti posledice eventualnih mrazeva, sve kategorije rodnih grana mogu biti korisne.
