Najnovije vesti
Početna » Voćarstvo » Korovi su nepoželjni u voćnjacima – uklonite ih!

Korovi su nepoželjni u voćnjacima – uklonite ih!

Sve je više voćnjaka, važno je obezbediti optimalne uslove za rast i razvoj voćaka – korovi su im neprijatelji. Korovi su jedan od faktora koji usporavaju rast i razvoj, donose staništa za bolesti u voćnjaku. Kako ih suzbiti?

Suzbijanje korova u voćnjacima – autor Olga Vidaković, dipl.ing PSSS Srbija

U voćnjacima važno mesto zauzima borba protiv korova. Korovi u voćarstvu nanose velike štete. Kada je zemljište bez korova voćkama je dostupno više hrane, vazdušni režim zemljišta je povoljniji, korovi troše velike količine vode i intenzivnom transpiracijom povećavaju vlažnost vazduha i stvaraju povoljne uslove za razvoj bolesti.

Korove delimo na :

  • zimsko-prolećne,
  • letnje i
  • jesenje korove.

Sastav korovske flore zavisi od agrotehničkih mera, uzgojnog oblika voćaka, razmaka redova, ishrane. U voćnjacima poseban problem su višegodišnji rizomski korovi, koji svojim podzemnim rizomima konkurišu korenovoj mreži voćaka.

Pročitajte i: Voćnjak – kako održavati zemljište u voćnjaku

Suzbijanje korova u voćnjaku može se sprovoditi agrotehničkim i hemijskim merama. Agrotehničke mere podrazumevaju obradu zemljišta između redova i unutar redova voćaka. Obradom zemljišta uništavaju se korovi u mladim zasadima starim do 4 godine, jer su oni osetljivi na herbicide. Zemljište se u mladim zasadima obrađuje između redova, u redu i upravno na pravac redova.

Herbicidi u voćnjacima starijim od 4 godine mogu se koristiti u toku jeseni, zime i proleća – pre kretanja vegetacije. Ovo su preventivna tretiranja. Za dobro delovanje herbicida potrebno je da zemljište bude obrađeno i usitnjeno, I sa dovoljno vlage. U tu svrhu na raspolaganju su nam sledeći herbicidi na bazi:

a.m.Dihlobenil – može se primenjivati u svim voćnim vrstama, primenjuje se kasno u jesen ili rano u proleće pre nicanja korova. Deluje na najveći broj otpornih korova: pirevina, zubača, sirak, muhar, palamida, gorušica i dr.

A.m. Napropamid – koristi se u zasadima starijim od jedne godine tretiranjem zemljišta u proleće, pre nicanja korova ili posle obrade. A.m.Oksifluorfen – koristi se u zasadima jabuke, kruške, breskve, šljive, kajsije, starosti do 4 godine, tretiranjem zemljišta u fazi mirovanja vegetacije – od novembra do početka marta meseca.

A.m. Dikvat – primeniti kada su korovi visine 10-15 cm, najkasnije 28 dana pre berbe. Brzo se apsorbuje listom i translocira.

A.m.Glifosat koristi se u jesen u dozi: 2-4 lit/ha za jednogodišnje korove, u dozi 4-8 lit/ ha za višegodišnje korove, u dozi 8-12 lit/ha za višegodišnje izuzetno otporne korove. Ne sme se koristiti u zasadima mlađim od 4 godine.

A.m. cikloksidim – koristi se jednokratno tretiranjem kada su korovi 20-30 cm visine i imaju 3-5 listova.

Za bolje prijanjanje uz list korova, kod primene kontaktnih herbicida, uz herbicid dodati okvašivač – pomoćno sredstvo koje omogućuje bolji raspored herbicida na listu, bolje prijanjanje i potpunije upijanje u list korova i to u nepovoljnim uslovima za delovanje herbicida (suša, niske temperature) ili kod korova koji imaju glatke listove i voštanu prevlaku.

Pročitaj i ...

maline donose zadruga arilje sorte maline malina fertodi malinin prstenar

Sorte maline i njihova ekonomska isplativost – Polana

Rađaju od juna do otobra, orezivanje tokom jeseni se obavlja trimerom!