Kruškina buva preti ranog proleća

Toplo vreme, zatim kiša povećava aktivnosti štetočina u voćnjaku, a kruškina buva je tu! Jaja, larve i imaga su već počele svoj ciklus i nužna je zaštita – na vreme da na leto nemate “eksploziju” kruškine buve.

U cvetanju upotreba insekticida je zabranjena!!!

Treba pratiti razvoj i stepen polaganja jaja. Podaci govore da je čak 70% zasada kruške u svetu iskrčeno zbog šteta koje čine kruškina buva i bakteriozna plamenjača jabučastog voća. ZIMSKA FAZA karakteriše njena crvenkasta boja. Leto je takođe vreme njenog razvoja. Što je intenzivnija proizvodnja prisutna u zasadu, tj. intenzivno đubrenje, navodnjavanje, rezidba tada su i problemi sa kruškinom buvom veći – više polaže jaja, brže se razmnožava, proizvodi više medne rose i postaje ograničavajući faktor u proizvodnji. Zaštita u januaru i februaru zahteva bela ulja.

Od više vrsta kruškinih buva najrasprostranjenija je obična kruškina buva – Psylla pyri. Ona je monofag – hrani se isključivo na krušci. Godišnje ima 5 i više generacija, a produkcija broja generacija zavisi od zdravstvenog stanja zasada. To je štetočina intenzivne proizvodnje, u suprotnom u napuštenim zasadima nema ni kruškine buve.

Štete čine larve koje se hrane sišući sokove iz biljke. Javljaju se u vidu kolonija i ishranom mogu izazvati potpuni zastoj rasta. Proizvode obilno mednu rosu i to su indirektne štete koje znaju biti veoma značajne zbog toga što se na mednoj rosi razvija gljiva čađavica. Razmnožavaju se jajima koja polažu u velikom broju. Sveže položena jaja su mlečno bele boje, potom svetlo žuta, u daljem razvoju dobijaju tamno žutu boju i pred piljenje su tamno žuta sa vidljivim ocelama. Kruškina buva ima dve forme imaga:

• zimska koja su crvenkaste boje i
• letnja, zelene boje.

Imaga su od 2,5-2,8 mm. Prezimljavaju u krušicima ispod kore stabla, opalog lišća i u rano proleće kada su temperature već oko 5°C pojavljuju se i započinju ishranu. Polaganje jaja započinje na temperaturama iznad 10°C. Jaja koja polažu u rano proleće su smeštena na vršnim pupoljcima, u grupama. Potom se jaja mogu naći na vršnim letorastima i tokom leta kada su temperature iznad 25°C, ženke polažu jaja na naličju pa i licu lista. Larve se hrane na svim mestima na kojima je najintenzivniji protok sokova a to su vršni letorasti u pazuhu listova ulaze i u cvetove, čašice plodova. Larva kruškina buva luče mednu rosu koju naseljavaju gljive čađavice i utiču na smanjenu fotosintezu i bitno utiču na kvalitet plodova. U suzbijanju kruškine buve veoma važnu ulogu imaju agrotehničke mere.

Kruškina buva preti tokom prolećnog perioda

Šta se može učiniti da bi se izbegla situacija u kojoj je kruškina buva nezaustavljiva?

• pri zasnivanju zasada treba birati manje bujne sorte,
• izbegavati radikalnu rezidbu,
• uravnotežiti mineralnu ishranu posebno azotom,
• zalivati samo kada je neophodno.

Ovo su sve mere koje doprinose da nema previše intenzivnog prirasta na stablu. Međutim, ni željeni prinosi se ne mogu ostvariti ako se redukuju sve ove mere, pa je hemijsko suzbijanje najčešće i osnovna mera borbe.

Korekcija brojnosti se vrši prvo u jesen ako se u krušiku registruje 50 i više imaga na 100 otresanja.

Kruškina buva – U januaru i februaru mesecu kada dnevne temperature budu 5°C i više, primenjuju se bela ulja. Bitno je primeniti ih pre polaganja jaja jer je njihov osnovni zadatak da zamaskiraju “miris” kruške čime se kruškina buva dovodi u zabunu gde treba da položi jaja. Registrovano je više preparata za tu namenu: Belo ulje, Galmin, Crveno ulje i dr.

Na početku vegetacije treba pratiti dinamiku polaganja jaja i piljenje larvi da bi se odredio moment za njihovo suzbijanje koje treba obaviti pre nego što kruškina buva formira kolonije i počne sa lučenjem medne rose.

Kruškina buva preti

Vladimir Kostić dipl.inž.   
PSSS Kraljevo

Preporuka PIS Srbija:

U zasadima krušaka potrebno je sprovesti zaštitu od obične kruškine buve i od bolesti.

Na području delovanja PIS regionalnog centra Kruševac zasadi krušaka se nalaze u fazi drugog opadanja plodova (BBCH 73).

Vizuelnim pregledom zasada registrovano je prisustvo svih razvojnih stadiona obične kruškine buve  (Cacopsylla pyri). U toku je piljenje larvi prve letnje generacije ove štetočine. U narednim danima se najavljuje porast temperature, što će uticati na intenzivno piljenje larvi.

Sa ciljem suzbijanja obične kruškine buve, proizvođačima se preporučuje primena insekticida: 

 Tonus ekstra (amacetamiprid) 0,05%.

Nestabilno vrijeme sa padavinama u prethodnom periodu stvorilo je povoljne uslove za ostvarenje infekcije prouzrokovačima čađave krastavosti kruške ( Venturia pirina ) kao i sive pegavosti lista kruške ( Mycosphaerella pyri ). U cilju zaštite kruške od navedenih patogena proizvođačima preporučuje se primena kombinacije fungicida kontaktnog i sistemskog delovanja:

Poliram (am metiram) 0,02%

  +

Score 250 EC, Hemokonazol 250 EC, Sekvenca Agroskor 250 EC (amdifenokonazol) 0,013%.