Najnovije vesti
Početna » Voćarstvo » Leto donosi sušu, kako smanjiti njene loše posledice

Leto donosi sušu, kako smanjiti njene loše posledice

Leto donosi sušu, ali nisu sve voćne vrste isto podložne velikim uticajem nedostatka vode. Jabuka je zahtevna i bez akumulacije nemojte očekivati rod od 75 tona po hektaru.

Suša je često uzrok loše berbe, kako se izboriti sa njom savetuje Vas Nebojša Mladenović, dipl. ing. voćarstva PSSS Vranje

Visoke temperature uslovile su da suša u voćnjaku ugrožava plodove. Pod otpornošću prema suši podrazumeva se sposobnost voćaka da uspešno podnose dugotrajniji nedostatak vlage u zemljištu i atmosferi, bez osetnijih posledica u pogledu rodnosti i produktivnosti. Voćke se po svojoj naslednoj prirodi različito ponašaju prema suši izazvanoj trajnijim nedostatkom vlage, pa se i razvrstavaju uglavnom u sledeće četiri grupe:

kserofitne (maslina, badem i dr.),

polukserofitne (breskva, kajsija i dr.),

mezofitne (kruška, šljiva) I

higrofitne (agrumi, jabuka i dr.).

Kada se pojavi nedostatak vode kroz manji priticaj od potrošnje, voćke su prinuđene da se prilagođavaju novim situacijama. One to ostvaruju slabljenjem svojih fizioloških funkcija, a naročito redukovanjem rastenja i rodnosti. Sadržaj vode u organima voćaka je različit: deblo, grane i lišće (50-70%), koren (60-80%), plodovi (80-90% vode). Na primer sadržaj vode u grančicama zavisi od njihove starosti. U periodu zimskog mirovanja starije grane sadrže više vode od mlađih. U periodu vegetacije je obrnuto – na jednogodišnjim i dvogodišnjim grančicama nalaze se plodovi za čije razviće je potrebno dosta vode. Od ukupne količine apsorbovane vode, voćke zadržavaju u svojim ćelijama i tkivima samo oko 0,3%, dok se ostatak gubi transpiracijom.

Voćke imaju visok transpiracioni koeficijent (predstavlja količinu vode koja ispari sa lista dok se u njemu sintetiše 1 gram suve materije) i on se obično kreće od 200-500 (za plodove dostiže čak i 1.000).

Potrebe voćaka za vodom zavise od više faktora:

Vrste i sorte – jabučaste voćne vrste imaju jaču transpiraciju od koštičavih i zahtevaju više vode; Sorte koje kasnije sazrevaju traže više vode;

Podloge – vegetativne podloge zahtevaju veću vlažnost od generativnih,

Starost voćaka – mlade voćke intenzivnije rastu i troše više vode od starijih;

Rodnost voćaka – rodnije voćke traže više vode; Fenofaza vegetacije – najveća potrošnje vode je u fenofazama intenzivnog rastenja mladara i razvoja plodova,

Količina mineralnih materija u zemljištu i njihova rastvorljivost (ako je manja koncentarcija jona u zemljišnom rastvoru, voćke moraju apsobovati više vode),

Meteorološki činioci – temperatura, vlažnost vazduha i vetar.

Leto donosi sušu

Otpornost prema suši uslovljena je intenzivnošću transpiracije i njenim regulisanjem.

Redosled voćaka prema potrebama za vodom: AGRUMI > JABUKA > DUNJA > ŠLJIVA > KRUŠKA > ORAH > PITOMI KESTEN > TREŠNJA > VIŠNJA > BRESKVA > KAJSIJA > BADEM.

Voćke se štite od suše: zatvaranjem stoma pri nedostatku vode, savijanjem lišća radi smanjenja površine isparavanja, odbacivanjem lišća – radi smanjenja transpiracione površine (lišće otpada od osnove prema vrhu), a najviše je izraženo kod badema, zatim breskve, trešnje, šljive i kajsije, formiranjem kseromorfne strukture lišća – ako u proleće u vreme formiranja listova vlada suša oni dobijaju kseromorfnu strukturu koja se karakteriše većim brojem stoma po jedinici lisne površine (lakše je zatvaranje pri nedostatku vode), debljom kutikulom a posebno voštanim slojem i jačom maljavošću lišća. Listovi na vrhu krune i periferiji (posebno sa južne strane) odlikuju se kseromorfnijom građom u odnosu na listove u donjem delu i unutrašnjosti krune. Donji listovi mladara koji se obično obrazuju u povoljnijim uslovima vlažnosti, manje su otporni prema suši od gornjih mlađih listova. U gornjih listova je veća koncentracija ćelijskog soka i izvlače vodu iz donjih listova.

Štetne posledice nedostatka vode: usporavaju se procesi sinteze a pojačavaju procesi razlaganja (hidroliza), skrob i drugi polisaharidi prelaze u rastvorljive i povećava se osmotski pritisak u ćelijama, pojačava se katabolizam proteina u protoplazmi, manji je turgor u listovima, manji stepen otvorenosti stoma a time i usvajanje CO2 i stepen fotosinteze, slabije rastenje mladara i korena, lišće počinje da vene, a pri jačoj suši izvlači vodu iz grančica ili iz plodova, mlađe lišće izvlači vodu iz starijeg, manje se obrazuju cvetni pupoljci, plodovi masovno otpadaju, a oni koji se održe su sitniji, ubrzano sazrevaju i lošeg su kvaliteta, manja je količina rezervnih hranjljivih materija u organima i veća opasnost od mrazeva.

Zaštita voćaka od suše: izbor vrsta i sorti otpornijih prema suši (npr. sorte koje ranije sazrevaju), izbor podloga otpornih prema suši, izbor humidnijih položaja, podizanje vetrozaštitnih pojaseva, redovna obrada zemljišta i navodnjavanje (savremeni sistemi za navodnjavanje, koji će se primenjivati redovno i po potrebi).

Pročitaj i ...

srpska malina skupa voćne mušice sadnja malina azijska voćna

Jun mesec i radovi u voćnjaku sve do obavljene berbe

Kvalitet plodova se stvara u zasadu, ali nepravilna berba može da nanese nepopravljive štete.