Lišajevi na voćkama – “ulaz” za bolesti

Lišajevi na voćkama su česti na starijim stablima, ali nekada i mlade grane mogu imati lišajeve. Bakarni preparati su veoma efikasni u borbi sa lišajevima na stablima.

Suzbijanje lišajeva na voćkama – autor Dipl.ing. Tanja Mihajlović

Lišajevi se javljaju na gotovo svim voćnim vrstama, posebno na šljivi, orahu, jabuci i kruški. Redovno se javljaju na stablima zapuštenih voćnjaka, starim voćnim stablima, stablima izloženim stresu ili na voćnim stablima pored reka, jezera i potoka. Lišaj je specifična zajednica dva organizama (alge i gljive), koji žive u simbiozi – što znači da oba organizma imaju zajedničku korist. Od algi su zastupljene uglavnom zelene ili modrozelene alge, a od gljiva najčešće gljive mešinarke. Lišaj kao zajednica funkcioniše tako da alge fotosintezom stvaraju organske materije, a gljiva nabavlja vodu i mineralne materije, pa se tako nadopunjuju.

Lišajevi nisu paraziti na biljkama, iako se tako na prvi pogled čini. Žive samo na površini biljnih organa, ali od biljaka ne uzimaju vodu i hranjive materije, što znači da ne ulaze u biljno tkivo kao paraziti. Međutim, njihova pojava, uprkos tome što nisu paraziti, posredno može izazvati štete na biljkama. Lišajevi ne uništavaju stablo, ali prave prolaz za mnoge patogene koji izazivaju bolesti i štete na stablu. Osim toga, mogu biti pogodno stanište za naseljavanje nekih štetočina. Postoji skoro 20.000 vrsta lišajeva, Lišajevi se pojavljuju na stablima voćaka koja se nalaze u ekološki čistim, zdravim područjima. Tamo gde rastu lišajevi vazduh i voda su veoma čisti.

Obično se javljaju na starijim voćkama, a ako počnu da se javljaju i na mladim, onda je to znak da su te voćke slabije kondicije, odnosno da su oslabljene od raznih nepovoljnih faktora spoljne sredine. Retko se javljaju u intenzivnim voćnim zasadima, i to samo u slučaju ako se ne sprovodi uobičajena zaštita fungicidima. Naime, većina fungicida, naročito na bazi bakra, prilično ih dobro suzbija, pa se lišajevi iz tog razloga nikada ne javljaju u voćnjacima s redovnom zaštitom fungicidima. Ako lišajevi nisu zahvatili veliku površinu, stablo voćaka se može tretirati krečnim mlekom – 1kg kreča i 10 litara vode. Nakon kiše tretman ponoviti. Tretirati deblo i deblje grane.

Sa druge strane mogli bismo reći da je njihova pojava na voćkama najbolji znak dobrih ekoloških uslova koji vladaju u voćnjaku. Nikada ne rastu tamo gde je vazduh zagađen i gde postoji rezidua ili ima toksičnih ostataka. Njihovoj pojavi pogoduje visoka vlažnost zemljišta i vazduha.

Javiće se na terenima gde je podzemna voda na 1,5 metra dubine, a to deluje stresno na koren voćaka – posebno na krušku i jabuku. Na šljivi se pojavljuje najčešće lišaj pod nazivom, Evernia prunastri a na orahu žuti lišaj Xanthoria parietina. Na njih dobro deluju svi bakarni fungicidi, pa se kasnim zimskim prskanjem i tretiranjima na početku vegetacije, koja se redovno sprovodi u voćnjacima, ujedno suzbijaju i lišajevi.