Najnovije vesti
Početna » Voćarstvo » Malina sušenje korena, kako izbeći bolest?

Malina sušenje korena, kako izbeći bolest?

Malina se gaji mnogo godina u Srbiji, ali vrebaju je mnoge bolesti a malina i sušenje korena je jedna od njih. Malina, naše crveno zlato, je prošle godine ojadila mnoge proizvođače. Niska otkupna cena, bolesti malina, lošiji kvalitet ploda su naterale mnoge da iskrče malinjake. Za one koji se nisu razočarali, imaju ideju kako preraditi plod maline i potom plasirati na tržište, će mnogo vredeti saveti diplomiranog ing. za agroekonomiju, Živka Stefanovića.

Preventivne mere protiv sušenja korena maline – Postoje osnovni faktori koji moraju biti razmotreni prilikom izbora mesta za podizanje zasada. To uključuje:

  • ocenu parcele,
  • analizu predkulture,
  • tipa zemljišta i njegove plodnosti,
  • potrebu obezbeđenja odvodnjavanja,
  • vetrozaštitnih pojaseva,
  • analizu osunčanosti,
  • blizinu izvora vode i
  • povezanost sa komunikacijama.

Pod ocenom parcele podrazumeva se težnja da lokacija za zasnivanje zasada treba da bude dobro osunčana. U tom smislu, dakle potrebno je izbegavati zasenjena mesta. Idealno, uzgajivači bi trebali izabrati zemljišta koja su dobro drenirana, prirodno plodna, bogata organskom materijom (2-4 %), sa Ph 6-7. Za malinu su izrazito povoljne peskovite ilovače ili samo ilovače, kao i dobro drenirana glinovita zemljišta.

Odvodnjavanje, odnosno drenaža, je takođe važan faktor prilikom izbora lokacije, iz razloga što koren maline dostiže dubinu i do 1 m. Parcele koje imaju nepropusan sloj u ovoj zoni treba izbegavati. Nivo podzemne vode ne bi trebao biti viši od 1 m, s obzirom da je koren maline izuzetno osetljiv na nedostatak kiseonika u zemljištu. Takođe, mnogi kultivari maline su podložni prema gljivicama koje inficiraju koren, a koje dominiraju u slabo dreniranim zemljištima. Kada izumre koren, biljka zakržlja, što je izuzetno izraženo tokom letnjih vrućina i nedostatka vlage u zemljištu.

Postoji jednostavan praktični test kojim se može ustanoviti da li je zadovoljavajuća drenaža – vodopropusnost u određenom sadnom mestu. Iskopa se rupa dubine oko 75 cm i širine 15 cm na mestu gde se planira zasnovati zasad, i to u periodu ranog proleća ili kasne jeseni, kada je zemljište zasićeno vlagom, ali nije smrznuto. Nakon toga, rupa se puni sa oko 20 litara vode, te se vrši provera nivoa iste nakon jednog sata. Ukoliko se voda zadržala na dnu rupe takvo zemljište može biti suviše vlažno za uzgoj maline.

Malina sušenje korena

Malina bi trebala biti posađena na blagim padinama, gde ne postoji opasnost od zadržavanja suvišnih količina vode. Takođe, i adekvatna vazdušna drenaža između biljaka veoma je važna za uspešan uzgoj maline. Kretanje vazduha smanjuje vlažnost oko biljke i sprečava stanja koja dovode do pojava bolesti na listu. Vazdušna drenaža, takođe, smanjuje opasnost od prolećnih mrazeva.

Ukoliko se zasad podiže na nagnutim terenima, i na većim nadmorskim visinama treba znati da će se hladan vazduh kretati niz padinu prema najnižoj tački, s obzirom na to da je isti lakši, što u krajnjem smanjuje opasnost od proletnih mrazeva. S druge strane, u nekim slučajevima, zasadi maline trebali bi biti zaštićeni i od jakih vetrova, budući da isti mogu uslovljavati značajna mehanička oštećenja na plemenitim kulturama.

Odabir ekspozicije iako ne kritični faktor, takođe je važan, te bi isti trebao biti razmotren pri podizanja zasada maline. Južne ekspozicije mogle bi biti korištene za zasnivanje zasada, ali tada treba imati u vidu da bi temperatura biljaka mogla biti visoka za vreme sunčanih dana tokom zime. Tako na primer, nekoliko toplijih dana tokom januara – februara mogli bi biti razlog stimulisanja pupoljaka, tako da bi sledeći hladni talas u ovom periodu uslovio evidentne štete. Takođe, novi zasadi bi trebali biti podizani što udaljenije od divljih populacija maline. Naime, divlji zasadi ovih vrsta voćaka u krugu od 300 m moraju biti eliminisani, jer predstavljaju izvor širenja bolesti u novopodignutim zasadima. Zasade maline NE BI TREBALO SADITI na parcelama gde su kao predkulture gajene:

  • jagoda,
  • paradajz,
  • krompir,
  • patlidžan,
  • paprika, ili
  • pak stariji zasadi maline

Takvi zasadi, sve vrste, su podložne oboljenju izazvanom gljivicom Verticillium venuti, a ista može preživeti u zemljištu godinama, te negativno uticati na novopodignute zasade maline. Leguminoze su generalno, dobre predkulture za nove zasade maline.

Živko Stefanović, dipl. ing za agroekonomiju

Pročitaj i ...

vocnjak uticaj niskih mraz preti mraz u

Novi sistem zaštite od mraza, “obucite” voćnjak ledom?

Sistem zaštite od smrzavanja cvetova, zametnutih plodova u voćnjaku je pravi izbor.