Monilia laxa je opasna bolest u voćnjacima

Monilia laxa je u voćnjaku. Pravo je vreme za zaštitu voćaka jer je Monilia laxa opasna bolest koja može odneti rod. Pazite na pčele!!!

Voćarstvo je značajna grana poljoprivrede u Srbiji. Svaka bolest u voćnjacima nanosi velike štete voćkama i kvalitetu plodova. Među najvećim opasnostima za naše voće u našim uslovima je trulež voća i sušenje cveta  (Monilia fructigena i Monilia laxa).

MONILIOZE KOŠTIČAVOG VOĆA – MONILINIA LAXA i MONILINIA FRUCTIGENA – autor dipl.inž. Vesna Janković

Monilioze koštičavog voća – prouzrokovači su patogeni Monilia laxa i Monilia fructigena.

Monilia laxa – sušenje cvetova

Simptomi se javljaju na cvetovima, lastarima, grančicama i plodovima. Zaraženi cvetovi su mrko sive boje, suše se i opadaju. Na uginulim cvetovima u vlažnim uslovima formira se prevlaka od micelije i reproduktivnih organa patogena.

Parazit prodire iz cvetova u grančice izazivajući njihovo sušenje. Naročito su osetljive neke sorte višanja i kajsije. Često se ovakva oštećenja pripisuju dejstvu mraza.

Monilia fructigena – trulež plodova

Plodovi voćaka bivaju zahvaćeni od monilioza u vreme zrenja, transporta i čuvanja. Prvi simptomi se javljaju na pokožici ploda u vidu okruglaste mrke pege koje se vremenom širi zahvatajući sve veću površinu. Zatim plod počinje da truli, smežurava se i suši, dobijajući čvrstu konzistenciju. Ovakvi plodovi se nazivaju često ,,mumificirani plodovi” i ostaju na voćkama ili opadaju na zemlju.

Monilia laxa opasna bolest 

Bolest (monilioze) su veoma rasprostranjene i spadaju u vrlo štetna oboljenja koštičavog voća. Na osetljivim sortama višnje, kajsije i šljive propadaju masovno cvetovi i grančice, što znatno umanjuje prinos, ne samo u godinama epifitocije već i u dužem vremenskom periodu ukolike se ne preduzimaju adekvatne mere zaštite (mehaničke i hemijske).

Patogen prezimljava u obliku micelije na obolelim granama. Prilikom rezidbe svaku ovakvu grančicu sa simptomima od monilioza (Monilinia laxa), potrebno je odstraniti kao i svaki ,,mumificirani plod” koji se nađe na grani ili je opao na zemlju treba izbaciti iz voćnjaka, jer predstavlja potencijalni izvor zaraze.

Duži kišni period u proleće omogućava formiranje reproduktivnih organa patogena, klijanje i zaražavanje cvetova i grančica osetljivih sorata voćki. U vlažnim uslovima se količina inokuluma tokom vegetacije povećava zbog čega se redovno može očekivati jača pojava truleži plodova. Oštećenja na plodovima od insekata, insolacije, hemikalija i drugih faktora doprinose intenzivnijem razvoju monilioza.

Mere zaštite su mehaničke i hemijske mere

Mehaničke mere podrazumevaju pravilnu rezidbu i izbacivanje zaraženih grana, grančica i plodova iz voćnjaka, a hemijske mere primenu odgovarajućih fungicida.

Fungicidi se primenjuju od perioda mirovanja, pred cvetanje (beli baloni), u punom cvetanju i precvetavanju.

Monilia laxa – izbor fungicida

• u fazi mirovanja tretiranje bakarnim preparatima uz dodatak mineralnog ulja.
• od početka cvetanja preparatima na bazi a.m. ciprodinil, prohloraz tifanatmetil

Monilinia fructigena – trulež plodova – preparati

• Bakarni preparati u fazi mirovanja do kraja bubrenja pupoljaka
• Tretiranje u fenofazi zrenje ploda preparatom na bazi a.m. iprodion+tiofanat-metil

dipl. inž. Vesna Janković

PREPORUKA PIS VOJVODINE

Koštičave voćne vrste koje se nalaze u fenofazama cvetanja su veoma osetljive na patogene prouzrokovače sušenja cvetova i grančica koštičavog voća (Monilia laxa) u uslovima vlažnosti.

Preporuka proizvođačima je zaštita zasada koja su u fazi cvetanja i to pre padavina nekim od sledećih fungicida:

U cilju zaštite breskve, nektarine i šljive od pomenutog patogena, proizvođačima se preporučuje da, pred najavljene padavine, sprovedu tretman nekim od registrovanih preparata:

·         Duofen (a.m. tiofanat-mettil) u količini 1,5 l/ha   ili

·         Funomil (a.m. tiofanat-metil) u koncentraciji 0,07%   ili

·         Ciprodex (a.m. ciprodinil) u koncentraciji 0,05%   ili

·         Neon ili Diverto (a.m. ciprodinil) u količini 0,5 l/ha   ili

·         Chorus 50 WG (a.m. ciprodinil) u količini 0,3-0,5 kg/ha   ili neki drugi registrovani fungicid.

Prilikom primene sredstava za zaštitu bilja obavezno treba voditi računa o uputstvu za upotrebu i preduzeti sve mere u cilju zaštite pčela i drugih oprašivača!

Primena insekticida u fazama cvetanja je zabranjena!