Agro Info Net Portal o poljoprivredi, cenama, turizmu
Otkup maline u sledećoj godini može doneti još veći prihod malinarima? Tokom jeseni i zime izvoz maline je veći nego 2020. godine i cene maline u izvozu su ovih meseci iznad 6,00 evra za kilogram. Već sada se govori o otkupnoj ceni sledeće godine u Srbiji od 700,00 dinara za kilogram – da li je to realno?
Posle dve “posne” godine za uzgajivače malina ova godina će se pamtiti po dobroj otkupnoj ceni od 420 – 450 dinara za kilogram i dobrom prihodu. Ove jeseni su mnogi proizvođači povećali površine pod malinom jer očekuju da će 2022. godina doneti ekstra zaradu. Tražnja za malinom u EU i SAD- u je sve veća i pandemija je samo podstakla potrošače da sve više konzumiraju jagodičasto i bobičasto voće. Za prvih 10 meseci ove godine izvoz maline je vredeo 290 miliona evra (za 70 miliona evra više nego 2020. godine u istom periodu). Očekuje se da ćemo završiti godinu sa izvozom maline vrednih 400 miliona evra.
Pročitajte i: Maline Polka i Polana dobar izbor
Struktura naših malinjaka se zasniva na sorti Vilamet, ali je sve slabiji kvalitet malina iz malinjaka. Velika je “glad” za kvalitetnim sadnicama maline u Srbiji jer , uz dobru agrotehniku, ni prinos od 12 tona po hektaru nije neočekivan – maksimalno bi moglo biti i više od 20 tona po hektaru. Kvalitetna sadnica obezbeđuje, uz malo povećanje uloženog rada i sredstava višestruko veći urod maline od tog “naknadnog” uloga napora i novca uzgajivača. Sve više je uzgajivača maline sorte Polka i Polana koji imaju dužu sezonu branja i nije retkost da se beri i kada padnu prvi snegovi. Kvalitet tih sorti malina je više pogodan za industrijsku upotrebu.
Otkup maline u sledećoj godini
Novost na našem tržištu je sorta Enrosadira -visoke rodnosti i relativno otporna na bolesti. Rodi u maju i zatim , na novoizraslim izdancima od jula do septembra ponovo rađa. Može se gajiti na polju – do 15.000 sadnica po hektaru ili u plasteniku – do 25.000 sadnica po hektaru. Najviše se prihoduje prodajom maline u svežem stanju, u malim pakovanjima i uz prinos od 20 tona po hektaru (u plasteniku i 35 tona po hektaru tokom godine) profit je zagarantovan. Neki uzgajivači Enrosadire u plastenicima su brali ovu sortu prošle nedelje.
Bolje je gajiti kvalitetnu malinu na 30 ari nego stalno težiti velikim površinama da bi dostigli kvantitet. Uspeti da stvorite uslove da malinu u svežem stanju prodate kao pretežan oblik trgovanja (produženjem sezone branja), deo dati u otkup izvoznicima (da povratite ulaganja i ostvarite deo prihoda) i deo preraditi na sopstvenom gazdinstvu. Iskoristiti kvalitet ploda i mogućnosti internet prodaje.
Sve u svemu proizvođačima se osmehuje dobar prihod i sledeće godine, ali uz povećane troškove, đubriva, goriva, zaštitnih sredstava, ambalaže i radne snage ipak treba sačekati berbu 2022. godine. Izlaz je sadnja kvalitetnih sadnica , povećanje prinosa zahvaljujući tome i povećanje prodaje u svežem stanju. Sada je to samo 5% od godišnjeg roda maline u Srbiji, uslovi za povećanje ovog načina trgovanja postoje jer tražnja u EU za malinom u svežem stanju raste. Najviše prihoda od takvog trgovanja postiže Španija – više od 330 miliona US dolara.
Otkupna cena je upitna jer hladnjačari su se žalili u prošloj berbi na “nelojalnu” konkurenciju u otkupu i veće troškove transporta – sada se ne žale na izvozne cene koje ostvaruju. Valja sačekati april 2022. godine i najave stručnjaka kako će malina roditi u Poljskoj. U januaru – februaru 2022. dolaze maline u EU iz Čilea, Perua i berba i količine koje se uberu kod njih će odrediti i cene maline na svetskom tržištu u maju sledeće godine. Ove godine je njihova berba malina podbacila za 30%.
Petar Jovičić
19. decembar 2021. godine
