Agro Info Net Portal o poljoprivredi, cenama, turizmu
Perspektive voćarstva u Srbiji – Voćarstvo je doživelo veliku ekspanziju poslednjih 8 godina. Tražnja za voćem je stalna. Važno je obezbediti kvalitet, količine i kontinuitet. Embargo EU prema Rusiji je podstakao podizanje zasada jabuka, zapostavljena je kruška kao vrsta koja je tražena i na domaćem i na stranom tržištu.
Godišnje se proizvede voća više od 1.250.000 tona. U Srbiji godišnje svaki stanovnik pojede 50 kilograma voća, od toga je najzastupljenija jabuka (15 kg), slede grožđe, kruška, šljiva, breskva, kajsija. Moguće je povećanje domaće potrošnje pravilno usmerenom marketing aktivnošću.
Prošle sezone je ostvaren veliki rod u voćnjacima jabuka i sada je problem kako prodati? Na savetovanju Gruža agrar još u januaru 2017. godine je predavač Prof. dr Franci Štampar iz Ljubljane govorio da voćari u Srbiji moraju da se priviknu na cenu od 35 evrocenti za kilogram jabuka. Sada je stigla ta cena, ali je tražnja slaba. Kako sada na to odgovoriti? Povećanjem prinosa, sortimentom koji traže potrošači, smanjenim troškovima, novim tržištima i novim prerađevinama od voća koje će povećati ekonomsku dobit proizvođačima. Na svetskom tržištu vladaju sorte Zlatni delišes i Gala dok sorta Pink Lady zauzima 4,6% ukupne potrošnje. Sve je više autorski zaštićenih sorti na svetskom tržištu jer mladi potrošači prate trendove, traže nešto novo. Rusko tržište ima manjak sorti Fuji i Granny Smith jer klimatski uslovi onemogućavaju domaću proizvodnju koja će zadovoljiti domaću tražnju.
Prednosti u gajenju jabuka su agroekološki uslovi, kvalitet voća. Slabosti su relativno niska produktivnost, nedostatak preradnih kapaciteta, slaba marketing aktivnost. Šansa je organski način uzgoja, udruživanje radi veće ekonomske efikasnosti. Ono što preti daljem razvoju je nepovezanost primarne proizvodnje i prerađivača.
Kruška je zapostavljena u proizvodnji dok je tražnja stalna. Cena je na nivou 1 – 1,2 evra za kilogram. Italija godišnje uveze 100.000 tona godišnje, Francuska 135.000 tona… Uz prinos od 18 – 20 tona po hektaru računica je pozitivna.
Šljiva je u Srbiji najzastupljenija. Cena u branju je od odlične do razočaravajuće. Kada rusko tržište za suvu šljivu “zakaže”, to je prava noćna mora za proizvođače. Potrošnja na domaćem tržištu, osim kada su slave i post, niska. Zato mnogi peku rakiju ili je suše. Da bi se proizvelo 1 kilogram suve šljive treba 4 kilograma sveže, kvalitetne, sa puno slasti. Na domaćem tržištu cena je 1,1 do 1,4 evra za kilogram. Ako je u otkupu sveža šljiva 40 dinara za kilogram “matematika” je slaba. Zato su neki preduzimljiviji proizvođači krenuli dalje – proizvode čokoladiranu suvu šljivu.
Na Sajmu SPREG u Valjevu Agroinfo tel je susreo proizvođača Darka Simića iz Gornjeg Crniljeva. Već decenijama gazdinstvo se bavi sušenjem šljiva, početak je bio mala sušara, sada je to sušara koja može dnevno da osuši 8 – 10 tona šljiva, pretežno stenlej. Mlad čovek, nove ideje – čokoladirana šljiva. Tržište je prihvatilo taj novi proizvod (pakovanje od 100 grama, 250 grama) i već je u planu nova linija, proširenje kapaciteta.
Očigledno, voćarstvo Vam može doneti puno više ekonomske dobiti nego ratarstvo. Veća su ulaganja, veća je i dobit. Tržište odlučuje kako ćete ostvariti profit, izbor sorti pre sadnje iz kvalitetnih rasadnika, plan kako ćete plasirati plodove, preraditi voće koje će biti u domaćinstvu, koristiti nove tehnologije i prednosti društvenih mreža za marketing i prodaju… Nije lako, ali kada to sve upotrebite za dobrobit gazdinstva uspeh je siguran.
Petar Jovičić
