Pitomi kesten voli društvo hrasta, bukve i breze – hrani i leči

Pitomi kesten (castanea sativa mll.) do skoro je kod nas tretiran kao šumska listopadna vrsta. Međutim, imajući u vidu hranljivu vrednost njegovog ploda (veliki sadržaj skroba, šećera, azotnih materija) kao i neke od važnih vitamina kao što su B, C i vitamin K, može se zaključiti da plod pitomog kestena ima izvanredno veliki značaj u ishrani ljudi, domaćih životinja i divljači, tako da je ovo značajna jezgrasta voćna vrsta. Pitomi kesten u ekološkom pogledu zauzima poseban položaj i uspeva samo u određenim i za njega pogodnim staništima. Pratioci pitomog kestena u prirodnom staništu su šumske vrste, kao što su hrast, bukva i breza, što može služiti kao indikator da se na površinama na kojima se nalaze pomenute vrste sa uspehom može gajiti pitomi kesten. Međutim, prisustvo kalcijuma u zemljištu ograničavajuć je faktor za normalan rast i razvoj pitomog kestena.

Pitomi kesten voli društvo hrasta, bukve i breze

Naša zemlja ima veoma malo samoniklog pitomog kestena, ali njegovo gajenje u Srbiji nije nemoguće. Najveće ograničenje je što nemamo svoje sorte, odnosno hibride, nema kalemljenja kestena. U našim klimatskim uslovima pitomi kesten može da se gaji od opadanja lišća do početka vegetacije. Prijem i razvoj sadnica zavise od njegovog kvaliteta i načina pripreme.

Zdrave i dobro razvijene sadnice, pre sadnje se klasiraju po razvijenosti. Tako se kasnije postiže ujednačen razvoj stabala. Nedovoljno razvijene i oštećene sadnice se odbacuju. Zatim se sadnice, odnosno njihov koren potopi u smešu goveđe balege, ilovače i vode. Na dobro pripremljenom zemljištu iskopaju se jame dovoljno velike da se koren pravilno rasporedi. Na dno jame naspe se plodna rastresita zemlja u vidu humusa i na nju postavi koren. Kada se sadnica postavi na odgovarajuću dubinu, na koren se nanosi zemlja, dobro napoji, doda 5 – 7 kg zagorelog stajnjaka, a potom opet nanese zemlja, napravi se humka visine 15 cm i tako ostavi do proleća.

Za podizanje zasada pitomog kestena najviše odgovaraju brežuljkasta zemljišta, peskovita koja su plodna, duboka i rastresita. Pitomi kesten treba saditi na južnim, jugoistočnim, istočnim ekspozicijama u umereno kontinentalnim uslovima. Za uspešno gajenje kestena najpogodnija su zemljišta sa blagim nagibom.

Kestenje se u kestenovoj šumi brzo razmnožava iz korenovog panja, semenom i sadnjom sadnica proizvedenim u rasadnicima. đubrenje koje se preporučuje za upotrebu su amonijum – sulfat, kalijum – nitrat i kalijum – sulfat.

Sorte pitomog kestena:

PRECOA MIGULE

Ova sorta je poreklom iz Azije. Sazreva sredinom septembra, podloga iz semena, okuliranje na spavajući pupoljak. Ovo je sorta ranog sazrevanja zato je zanimljiva, jer prvi plodovi postižu veću cenu. Stablo je nešto bujnijeg rasta, otvorene krošnje, brzo dolazi i rod i dobro rađa. U ljusci su 2 – 3 normalno razvijena krupna ploda, svetlo – mahagonijeve boje.

BOUCHE DE BETIZAC

Poreklom iz Azije, ova sorta sazreva početkom i krajem septembra. Ovo je krupan plodni kesten. Stablo pitomog kestena srednje bujnog i više uspravnog rasta, cvetovi su medonosni i zanimljivi su za pčele. Ova sorta je izvanredno otporna i najviše se sadi, plodovi sazrevaju dosta rano i zato postiže veliku cenu. Rodnost je vrlo dobra, u ljusci su dva krupna ploda tamnocrvenkaste-kestenjaste boje. U drugoj godini sadnje daje prve plodove.

MAROVAL

Poreklo ove sorte je Azija, sazrevanje je početkom i sredinom oktobra, podloga iz semena, okuliranje na spavajući pupoljak. Ovo je krupno plodni kesten. Stablo je srednje bujnog, blago uspravnog rasta. U ljusci su jedan ili dva vrlo debela ploda, sjajno-tamnosmeđe boje.

MARSOL

I ova sorta je poreklom iz Azije. Sazreva početkom oktobra. Plod je krupan, stablo kestena je bujnog i uspravnog rasta. Rodnost je dobra i redovna. U ljusci su dva ili tri srednje krupna do krupna ploda, sjajne crvenkaste boje.

Dipl.inž. Snežana Janjić, savetodavac za voćarstvo

PSSS Užice

Za bolje zdravlje pitomi kesten nudi obilje vitamina B, vitamina A i C. Slobodno kuvajte kesten jer će kora ploda sačuvati vitamine u jezgru. Sadrži kalijum i fosfor kao i manji udeo kalcijuma i magnezijuma. Interesantno je sada znati da kesten ne sadrži gluten i da se zbog toga preporučuje svima koji su intoleratni na gluten i ne koriste u ishrani pšenicu. Od kestena se pravi hleb jer plod kestena ima duplo više skroba u 100 grama ploda od krompira!

Sadrži folnu kiselinu koja je gradivni element ćelija, sintezu DNA i optimalan rad nervnog sistema kod čoveka. Neophodna je kod pravilnog razvoja fetusa.

Bogat je mononezasićenim mastima (oleinska i palmitinska) koji štite kardiovaskularni sistem kod ljudi (snižava nivo holesterola). Izbacuje višak vode iz organizma, deluje preventivno na upale u organizmu (smanjuje tegobe kod artritisa i reume). Poboljšava rad sistema za varenje i peristaltiku crve.