Rodne grančice u voćnjaku – kako ih razlikovati

Gajenje voćaka je složeno i zahteva osim mnogo truda i ljubav. Da bi u jesen berba bila bogata važno je sačuvati rodne grančice na voćkama. Sve grančice u kruni jabuke dele se na rodne i nerodne. Rodne grančice kod jabuke imaju rodne pupoljke koji su znatno krupniji i zaobljeniji od nerodnih pupoljaka kojih ima više različitih vrsta, a razlikuju se međusobno značajno po krupnoći. Ovde nas interesuju pre svega rodni pupoljci koji se kod većine sorti jabuka vrlo lako razlikuju od nerodnih. Ovo je izuzetno značajno sa praktičnog aspekta.

Prvo što treba da uradimo kada priđemo voćki je da procenimo koliko ima na njoj rodnih pupoljaka, odnosno rodnih grančica i to koje vrste rodnih grančica dominiraju. Ovo zavisi od više faktora,  primenjene agrotehnike ali i od prirodnih uslova. Međutim, uticaj sorte na karakteristike rađanja i vrste grančica je izuzetno tipičan pa uvek o tome treba voditi računa.

Rodne grančice u voćnjaku – kako ih razlikovati

1.) Prstenasti izraštaji (nazivaju se i naborite rodne grančice), dužine 1-3 cm. Kod njih se na vrhu grančice nalazi jedan krupan rodni pupoljak iz koga se razvija više cvetova. U osnovi ovog pupoljka su nabori u vidu prstenova koji predstavljaju ožiljke listova. Ova vrsta rodnih grančica kod nekih sorti predstavlja glavnu vrstu.

2.) Krute rodne grančice su duge 5- 15 cm i imaju na vrhu grančice takođe rodni pupoljak. Bočno se nalaze lisni pupoljci. Značajan su nosilac rodnosti kod mlađih stabala. Obično se javljaju bočno na mlađim granama.

3.) Vite rodne grančice su duge 15 – 50 cm i obično imaju na vrhu rodni pupoljak. Kod nekih vrlo rodnih sorti jabuke (na primer sorte zlatni delišes) često se javljaju na njima i bočni rodni pupoljci pri vrhu grančice. Ime su dobile po tome što  su vitke, tanke, lako savitljive. Sa strane se na ovim grančicama nalaze najčešće vegetativni pupoljci. Kod nekih sorti (gloster, melroz, prima i slično) obilnost rađanja zavisi u dobroj meri od prisusnosti ovih grančica, pa ih treba ostavljati u većem broju, posebno u donjem delu krune. Pojedinih godina one mogu da budu osnovni nosioci rodnosti.

4.) Duge rodne grančice su duže od 50 cm, nisu retke od 80 i više centimetara i u pojedinim godinama mogu da daju značajan prinos kod nekih sorti (zlatni delišes, prima, greni smit i jonagold i dr.). Ova kategorija grančica se u većini knjiga ne pominje, ali je u godinama sa malo rodnih grančica veoma interesantna. Dešava se da u gušćim zasadima ona, ali u vršnom delu krune upravo obezbeđuje minimum roda. Kod nje se rod najčešće nalazi u bočnim pupoljcima, ali i na vrhu letorasta. Ovakve grane nisu retke kod kruške naprimer kod viljamovke. Posebno je značajno njihovo prisustvo kod mladih voćaka (Gvozdenović i sar., 1992).

5.) Rodni kolači su rodne grančice samo ukoliko na sebi imaju jednu od napred navedenih vrsta grančica. Formiraju se pored mesta gde su bili plodovi, kao posledica nagomilavanja organskih i neorganskih materija koje su priticale plodu.

6.) Složeno rodno drvo nastaje razgranavanjem starog rodnog drveta prstenastih, krutih i vitih rodnih grančica. Na vrlo  malom prostoru se u takvim slučajevima javlja grananje sa dosta pupoljaka. Ovo je tipična pojava kod starijih ili slaborezanih voćaka. Pri normalnoj rezdbi ovakvih grančica je vrlo malo, pri slaboj ili ako se voćke ne režu mnogo.

Kako čuvati rodne grančice?

Sve ove kategorije rodnih grančica u nepovoljnim uslovima gajenja i pri lošoj agrotehnici mogu da budu nerodne i obrnuto. Ovo treba stalno imati na umu. Rodni pupoljci kod jabuke su mešoviti jer se iz njih razvijaju lišće, novi prirasti i cvetovi.

Vrlo značajno sa praktičnog gledišta je da se rodni pupoljci kod jabuke formiraju u prethodnoj godini. Ovo treba stalno imati u vidu. Pored toga treba reći da se najbolji rod kod jabuke dobija ako se rodne grančice nalaze na dvogodišnjim eventualno trogodišnjim nosačima. Zato treba ostaviti uvek dovoljno mladog drveta, neprekraćenim letorastima na  kojima će se formirati nove rodne.grančice.

PSSS Valjevo    dip.ing. Jovan Milinković