Suša u voćnjaku i otpornost voćaka na sušu

Visoke temperature uslovile su da suša u voćnjaku ugrožava rast plodova. Pod otpornošću prema suši podrazumeva se sposobnost voćaka da uspešno podnose dugotrajniji nedostatak vlage u zemljištu i atmosferi, bez osetnijih posledica u pogledu rodnosti i produktivnosti. Voćke se po svojoj naslednoj prirodi različito ponašaju prema suši izazvanoj trajnijim nedostatkom vlage, pa se i razvrstavaju uglavnom u sledeće četiri grupe:

• kserofitne (maslina, badem i dr.),
• polukserofitne (breskva, kajsija i dr.),
• mezofitne (kruška, šljiva) i
• higrofitne (agrumi, jabuka i dr.).

Kada se pojavi nedostatak vode kroz manji priticaj od potrošnje, voćke su prinuđene da se prilagođavaju novim situacijama. One to ostvaruju slabljenjem svojih fizioloških funkcija, a naročito redukovanjem rastenja i rodnosti.

Sadržaj vode u organima voćaka je različit: deblo, grane i lišće (50-70%), koren (60-80%), plodovi (80-90% vode). Na primer sadržaj vode u grančicama zavisi od njihove starosti. U periodu zimskog mirovanja starije grane sadrže više vode od mlađih. U periodu vegetacije je obrnuto – na jednogodišnjim i dvogodišnjim grančicama nalaze se plodovi za čije razviće je potrebno dosta vode.

Suša u voćnjaku 

Od ukupne količine apsorbovane vode, voćke zadržavaju u svojim ćelijama i tkivima samo oko 0,3%, dok se ostatak gubi transpiracijom. Voćke imaju visok transpiracioni koeficijent (predstavlja količinu vode koja ispari sa lista dok se u njemu sintetiše 1 gram suve materije) i on se obično kreće od 200-500 litara (za plodove dostiže čak i 1.000 litara). Potrebe voćaka za vodom zavise od više faktora:

• Vrste i sorte – jabučaste voćne vrste imaju jaču transpiraciju od koštičavih i zahtevaju više vode;
• Sorte koje kasnije sazrevaju traže više vode;
• Podloge – Vegetativne podloge zahtevaju veću vlažnost od generativnih;
• Starost voćaka – Mlade voćke intenzivnije rastu i troše više vode od starijih;
• Rodnost voćaka – Rodnije voćke traže više vode;
• Fenofaza vegetacije – Najveća potrošnje vode je u fenofazama intenzivnog rastenja mladara i razvoja plodova;
• Količina mineralnih materija u zemljištu i njihova rastvorljivost – ako je manja koncentracija jona u zemljišnom rastvoru, voćke moraju apsorbovati više vode;
• Meteorološki činioci – Temperatura, vlažnost vazduha i vetar. Otpornost prema suši uslovljena je intenzivnošću transpiracije i njenim regulisanjem.    

Redosled voćaka prema potrebama za vodom:

• AGRUMI
• JABUKA
• DUNJA
• ŠLJIVA
• KRUŠKA
• ORAH
• PIT. KESTEN
• TREŠNJA
• VIŠNJA
• BRESKVA
• KAJSIJA
• BADEM

 Voćke se štite od suše:

• Zatvaranjem stoma pri nedostatku vode,

• Savijanjem lišća radi smanjenja površine isparavanja,

• Odbacivanjem lišća (radi smanjenja transpiracione površine). Lišće otpada od osnove prema vrhu. Najviše je izraženo kod badema, zatim breskve, trešnje, šljive i kajsije,
• Formiranjem kseromorfne strukture lišća. Ako u proleće u vreme formiranja listova vlada suša oni dobijaju kseromorfnu strukturu koja se karakteriše – većim brojem stoma po jedinici lisne površine (lakše je zatvaranje pri nedostatku vode), debljom kutikulom a posebno voštanim slojem i jačom maljavošću lišća.

Listovi na vrhu krune i periferiji (posebno sa južne strane) odlikuju se kseromorfnijom građom u odnosu na listove u donjem delu i unutrašnjosti krune. Donji listovi mladara koji se obično obrazuju u povoljnijim uslovima vlažnosti, manje su otporni prema suši od gornjih mlađih listova. U gornjih listova je veća koncentracija ćelijskog soka i izvlače vodu iz donjih listova.

Štetne posledice nedostatka vode:

• Usporavaju se procesi sinteze a pojačavaju procesi razlaganja (hidroliza), skrob i drugi polisaharidi prelaze u rastvorljive i povećava se osmotski pritisak u ćelijama, pojačava se katabolizam proteina u protoplazmni,
• Manji je turgor u listovima, manji stepen otvorenosti stoma a time i usvajanje CO2 i stepen fotosinteze,
• Slabije rastenje mladara i korena,
• Lišće počinje da vene, a pri jačoj suši izvlači vodu iz grančica ili iz  plodova.
• Mlađe lišće izvlači vodu iz starijeg,
• Manje se obrazuju cvetni pupoljci,
• Plodovi masovno otpadaju, a oni koji se održe su sitniji, ubrzano sazrevaju i lošeg su kvaliteta,  
• Manja je količina rezervnih hranjljivih materija u organima
• Veća opasnost od mrazeva

Zaštita voćaka od suše:

• Izbor vrsta i sorti otpornijih prema suši (npr. sorte koje ranije sazrevaju),
• Izbor podloga otpornih prema suši
• Izbor humidnijih položaja,
• Podizanje vetrozaštitnih pojaseva,
• Redovna obrada zemljišta
• Navodnjavanje (savremeni sistemi za navodnjavanje, koji će se primenjivati redovno i po potrebi).  

Mr Nebojša Mladenović, dipl. Ing.

Izvor: PSSS Vranje