Voćnjak – početak formiranja cvetnih začetaka

Voćnjak tokom leta – Formiranje cvetnih začetaka je veoma važna faza u razvoju voćaka jer će to odlučiti o broju cvetova na proleće. Broj cvetova će usloviti dobru berbu, nakon uspešnog oprašivanja i stvaranja zametaka plodova.

Prema vremenu početka formiranja cvetnih začetaka, listopadne voćke dele se u tri grupe:  

1.) Sa ranim početkom diferenciranja – od kraja juna do sredine avgusta (jabuka, kruška, šljiva, breskva, trešnja, višnja, orah, ribizla).

2.) Sa srednje poznim početkom – od sredine avgusta do sredine septembra (kajsija, badem, ogrozd).

3.) Sa poznim početkom – od sredine septembra do početka oktobra (jagoda, malina, kupina).

Od ekoloških činilaca najveći značaj za formiranje cvetnih začetaka u pupoljcima imaju svetlost, toplota i voda.

Voćnjak – početak formiranja cvetnih začetaka

Svetlost – Prema američkim istraživanjima bez direktne svetlosti nema formiranja cvetnih začetaka. U uslovima preterane zasenjenosti krune ne dolazi do diferenciranja začetaka cveta u pupoljcima. Zasenjeni listovi stvaraju manje ugljenih hidrata. Važni su i uslovi fotoperiodizma. Npr. kod jagode i maline cvetni začeci formiraju se u uslovima kratkog dana (10 – 12 h). Međutim, pri relativno niskim temperaturama (manjim od 15 C) oni se mogu formirati i u uslovima dugog dana.

Toplota – Deluje uglavnom posredno – preko uticaja na fotosintezu i biohemijske procese odnosno promene. Za završetak diferenciranja začetaka cveta u pupoljcima važan je i period izlaganja voćaka relativno niskim temperaturama (manjim od 7,20 C) u toku zime. Nedovoljno izlaganje dovodi do osipanja cvetnih pupoljaka.

Voda – Kod krušaka i agruma utvrđeno je da je pred početak diferenciranja začetaka cveta u pupoljcima koristan period ograničene dostupnosti odnosno priticaja vode. Međutim, kajsija reaguje suprotno, ali kod nje se formira manje cvetnih pupoljaka ako je druga polovina leta suva.

mr Nebojša Mladenović, dipl. ing.