Zasad leske – kako započeti, koje vrste saditi?

Kako početi gajiti i osnovati zasad leske? Veliko je interesovanje voćara za zasnivanje zasada leske u Srbiji. Pored stalne cene na tržištu veliki podsticaj je i dolazak kompanije Ferrero u Srbiju. Ponudila je kooperantski odnos – garantovani otkup u prve dve godine punog roda.

Podizanje zasada lešnika

Za podizanje zasada lešnika preduzimaju se sve organizacione i tehničke mere kao i kod drugih voćaka, jer od pravilnog podizanja zavisi i ekonomski efekat proizvodnje. Kada je reč o ovoj kulturi smatramo da je posebno značajna studija o ekološkim uslovima, naročito o klimi. Trebalo bi usaglasiti činioce klime lokaliteta sa biološkom prirodom sorte. Tako se za lešnik smatra da kraće može podneti hladnoću u zimskom periodu -25 stepeni C, pa čak i do -30 stepeni C u kontinentalnom području. Prednost imaju dobro zaštićeni položaji blagog nagiba, gde svetlost konstantno lagano prolazi. Cvetanje lešnika sledi kasnije, pri temperaturi ispod 9 stepeni C, dok je cvetanje ubrzano uz temperaturu iznad 9 stepeni C. Najpovoljnije temperature u vreme oplodnje lešnika kreću se iznad 22 stepena C. Znači, krajem maja i početkom juna.

Posle izvršenih priprema obavlja se sadnja. Poželjno je, ukoliko to vremenski uslovi dozvoljavaju, da se sadnja obavi u jesen jer je procenat prijema veći, biljke ranije u prolece “krecu” i bolje se razviju u prvoj godini, a i izbegava se obavezno zalivanje nakon sadnje. U proleće se vrši prekraćivanje sadnica na 20 – 30 cm visine.

Raspored sorti lešnika u zasadu

NAZIV SORTE	SORTE OPRAŠIVAČI
Tonda Gentile, Romana	Nocchione, Mortarella, Tonda Gentile delle Langhe, Tonda di Giffoni,Cosford
Tonda Gentile delle langhe	Tonda Gentile Romana, Mortarella, Nocchione, Negret, Cosford, Halski Džin
Rimski	Cosford
Istarski dugi	Rimski, Halski džin i Ludolf, Tonda Gentille Romana i Daviana.
Halski Džin	Cosford,Lambert, Enis
Lambert	Halski džin,Cosford
Cosford	Halski džin, Lambert, Rimski

Pročitajte i: Navodnjavanje leske

Od sorti koje su izabrane planom za odgovarajuću plantažu, već prema odnosima oplodnje, moraju se sorte ukomponovati tako da se vodi računa o nekim praktičnim razlozima. Naime, uvek bi trebalo da je jedne sorte paran broj redova, naročito ako se kombinuju ili moraju da kombinuju sorte čiji plodovi sazrevaju ranije sa sortama čiji plodovi sazrevaju sasvim kasno. Prema istraživanjima mnogih autora, sorte lešnika su autosterilne, čak se nalaze i grupe sorti koje su inkompaktibilne između sebe. O drugim se momentima vodi računa već pri izboru sorti u fazi cvetanja (podudarnost) i sl.

Zasad leske 

Rastojanje stabala u zasadu

Već je istaknuto da se sorte lešnika razlikuju po bujnosti. Po ovoj osobini se grupišu u nekoliko grupa:

• kržljave (pijemontski, dugi španski);
• srednje bujne (barcelona, Tonda Gentile delle Langhe, Tonda Gentile Romana, Rimski,);
• bujne (Istarski dugi, kosford);
• vrlo bujne (halski džin).

Osim nasledne osnove, na bujnost utiče i bujnost podloge, kao i niz drugih činilaca: plodnost zemljišta, padavine, primena agrotehničkih i pomotehničkih mera, zaštita i dr. Navedene činioce bi trebalo uzeti u obzir kada se određuje hranljivi prostor za stabla u zasadu. Pored toga i primena mehanizacije može da utiče na veličinu razmaka stabla lešnika u zasadu. Maksimalna mehanizacija u proizvodnji plodova lešnika uslovljena je i oblikom krune. Bolje se mehanizuju procesi proizvodnje u zasadima sa stablašicama i sa većim rastojanjem.

Razmak sadnje pri podizanju zasada lešnika bi trebalo usaglasiti sa važnijim faktorima od kojih to zavisi. To su: zemljište, bujnost sorti, osobine stabla (žbun ili stablašica), pa i konfiguracija zemljišta. U stablašice se gaje na manjem rastojanju (prosečno 4 x 3 m) i to je najbolje da se sadnja obavi u kvadrat ukoliko je ravna površina. Na nagnutim površinama rastojanje je manje. Pri gajenjeu u obliku grma praktikuje se grm gajen od jedne sadnice, sa 3-4 izdanaka od kojih se formiraju rodne grane. Razmak sadnje kod ovog uzgojnog oblika je 6 x 4m.

Grmoliki uzgojni oblik karakterističan je za Tursku, gde ima puno jeftine radne snage za berbu plodova. Analizom roda pojedinog uzgojnog oblika, dobijeni su podaci da je rod ploda lešnika na stablu po jednom hektaru bio 3,6 tona, u odnosu na grmoliki uzgojni oblik, pri rodu od 2,2 tone/ha. U novije se vreme sve više uvodi u proizvodnju nova tehnologija koja predviđa maksimalno moguće mehanizovanje svih pomotehničkih i agrotehničkih zahvata, uključujući i mehanizovanu berbu.

Optimalan sklop za uzgojni oblik “vaza” je 4,5 do 5 m razmak između redova, a u redu razmak između stabala 3 m, odnosno 666 do 740 stabala/ha. Visina stabla je oko 80 cm. Gustoća sklopa zavisi, kako je rečeno, od bujnosti sorte, podloge, uzgojnom obliku i plodnosti zemljišta.

 Tehnika sadnje

Na prvi pogled izgleda da nema razlike u načinu sadnje sadnica lešnika i drugih voćaka. Međutim, postoje neke specifičnosti u odnosu na druge voćke. Pošto lešnik vrlo rano počinje da vegetira, on praktično ima kratak period mirovanja, a to znači daje neuporedivo bolje da se sadnja obavi u jesen, i to rano, nego u proleće. Nikako ne bi trebalo da se sadnice sade dublje nego što su bile u rastilu. Preduboko zasađena sadnica gotovo 2-3 godine ne raste, to znači da i kasnije prorodi od ostalih.

Mihajlo Žikić dipl.inž. voćarstva i vinogradarstva