Agro Info Net Portal o poljoprivredi, cenama, turizmu
Zimski radocvi u voćnjaku – Posle berbe, prskanja voćnjaka i zimski radovi mogu smanjiti brojnost štetočina i primenom nepesticidnih mera. Sa radom u voćnjaku se ne staje ni tokom zime.
NEPESTICIDNE MERE ZAŠTITE VOĆA – Jelena Grbić, dipl. Inž
U nepesticidne mere zaštite voća se ubrajaju: agrotehničke, pomotehničke i mehaničke mere, setva i sađenje zdravog i otpornog sadnog materijala. Ove mere u značajnoj meri doprinose snižavanju gustine populacija većeg broja štetočina ispod tolerantnog nivoa.
Nepesticidne mere se izvode u razvučenom periodu, od kraja leta do proleća i omogućavaju upravljanje populacijama štetočina bez preterane upotrebe pesticda, što je izuzetno značajno u konceptu proizvodnje zdrave hrane i očuvanja životne sredine.
Stenica kruške (Stephanitis pyri F.) prezimljava kao imago na raznim zaklonjenim mestima (pukotine kore, pod starom naljuštenom korom, pod opalim lišćem i dr.), te su agrotehnički zahvati, struganje stare naljuštene kore i zaoravanje opalog lišća značajne dopunske mere suzbijanja ove štetočine.
Redovno obrađivanje zemlje, posebno zimi, služi kao dopunska mera suzbijanja osa šljive (Hoplocampa minuta Christ, H. flava L.), jabuke (H. testudinea Klug), kruške (H. brevis Klug), lista trešnje (Caliroa limacina Retz.).
Zimski radovi – manje štetočina u proleće
Protiv prstenara maline (Agrilus rubicola Ab.), jedino su moguće mehaničke mere zaštite zato što se njegov imago javlja u vreme dozrevanja plodova, kada se ne smeju primenjivati pesticidi. Potrebno je izabrati tolerantnije sorte i izvršiti redovan prolećni pregled maline pri kojem se uklanjaju i spaljuju svi oštećeni lastari, sa larvama prstenara.
Jabukin cvetojed (Anthonomus pomorum L.) prezimljava kao imago pod ispucalom i naljuštenom starom korom debla i grana voćki. Struganjem stare ispucale kore, čišćenjem krošnji od polomljenih i suvih grana i odstranjivanjem suvih stabala iz voćnjaka moguće je uticati na snižavanje gustine populacije cvetojeda.
Pravilno primenjene agrotehničke i pomotehničke mere obezbeđuju dobro fiziološko stanje stabla, što je osnovni preduslov uspešne zaštite od potkornjaka (Scolytidae). Posebnu pažnju treba obratiti na obrađivanje tla, orezivanje i proređivanje krošnji, uklanjanje suvih starih stabala i krečenje debala i remenih grana. Krečenje je posebno važno kod koštičavog voća.
Gustina populacija smotavaca (Torticidae) jabuke (Cydia pomonella L.), šljive (Grapholitha funebrana Tr.), breskve (Cydia molesta Busck.), grozda (Polychrosis botrana Schiff.) može se znatno sniziti struganjem stare kore, uniništavanjem opalih plodova sa gusenicama, upotrebom lovnih klopki sa feromonima i sl.
Skidanje i uništavanje zimskih guseničkih gnezda glogovca (Aporia cratagei L.) i žutotrbe (Euproctis chrysorhoea L.) u potpunosti rešava problem zaštite od ovih štetočina. Ova mera se najčešće izvodi za vreme orezivanja.
Poznata i opasna štetočina, gubar (Lymantria dispar L.), uspešno se može suzbiti struganjem jajnih legala sa kore voćki i šumskog drveća. Ova mera se primenjuje na širim ugroženim područjima šuma i voćnjaka.
Dudovac (Hyphantria cunea Dury) prezimljava kao lutka, skriven u pukotini kore, pa se vrlo uspešno suzbija skidanjem stare kore sa debla.
Lutke trešnjine muve (Rhagoletis cerasi L.) se preko jedanaest meseci godišnje nalaze plitko u zemlji. Redovno obrađivanje zemljišta, naročito duboko zimsko oranje, drastično smanjuje populaciju muve i rešava problem crvljivosti plodova trešnje i višnje.
