Agro Info Net Portal o poljoprivredi, cenama, turizmu
Cena mala, izvoz ograničen – država primenila svoja ovlaštenja, ali bez plana i dobre računice. OTKUP POČINJE PO 40,00 DINARA ZA KILOGRAM (SA PDV – OM). Lakše je bilo potpuno zabraniti izvoz nego imati realnu evidenciju količine žitarica kod Robnih rezervi i “čuvara” za novac.
Pšenica ove godine neće postići visoke prinose, suša je odnela 20% , manje đubriva 10% i eto nas na nivou od tri miliona tona pšenice ovoga leta, verovatno. Visoke cene u maju su bile prilika da se ostvari ekstra profit kada je cena bila 410 evra za tonu u EU. Država je zabranila izvoz – štiteći sigurnost snabdevanja stanovništva jer rat je u Ukrajini preokrenuo sve. Ali panika je vladala mesec dana – nije se znalo koliko je žitarica u skladištima Robnih rezervi. Na papiru – puna skladišta do vrha, kada je počela kontrola malo, malo pa “duplo dno”, manjak robe ili prosto krađa. Neblagovremene kontrole državnih institucija su doprinele da ratari ostanu “kratki” za dobru zaradu izvozom pšenice kada je ona bila tražena na svetskom tržištu – cena je bila najpovoljnija za ratare. Sada – kasno je za kajanje.
Posle je država uvela kvote – na mesečnom nivou i sprečila izvoznike da se snađu u novim uslovima i tako su naši kupci, kojima smo godinama glavni snabdevači, počeli kupovati kod drugih. Sada je kvota tromesečna, ali sada nema tražnje za “starim” žitom jer novo je već uveliko na tržištu, ali po ceni od 365 evra za tonu u EU dok kod nas je 300 evra za tonu.
Cena mala, izvoz ograničen
Udruženja mlinara, poljoprivrednika , izvoznika su “vikali” da imamo viška pšenice u silosima od prošle žetve i da zabrana izvoza neće ispuniti svoju svrhu. Iz državnih organa je dolazio odgovor “Zar da Srbija ostane gladna kraj svoje pšenice ?” Ustvari nisu znali koliko imamo pšenice na zalihama i lakše je samo “zavrnuti slavinu”. Što će to doneti manje deviza u budžet (za struju nam treba milijardu evra), manje prihoda prerađivačima, proizvođačima – šta ćeš, neko mora da bude patriota.
Udruženje iz Stiga je blokadu upotrebila kao alat borbe za sebe i uslov da se može obaviti nova setva na jesen, ali uz primenu svih agrotehničkih mera. Dobili su poziv na sastanak sa “drugim ešalonom ” Predsedništva Srbije. Ponovo velike reči “aparatčika” države – para za subvencije mineralnog đubriva nema, subvencije po hektaru od 12.000,00 dinara su samo san, otkupiće država 131.000 tona pšenice po 40,00 dinara za kilogram.
Kupovina merkantilne pšenice biće izvršena uz posredovanje Produktne berze.
Pšenica će se kupovati od fizičkih lica – nosilaca registrovanih poljoprivrednih porodičnih gazdinstava i ostalih privrednih subjekata.
Minimalna količina koja se kupuje od jednog porodičnog gazdinstva je 10 tona, dok je minimum pšenice koji se kupuje od privrednog subjekta 100 tona, navedeno je u zaključku koji je donela Vlada Srbije.
Pšenica mora biti domaća i iz ovogodišnjeg roda, zrela, zdrava, bez znakova plesni, stranih mirisa i ukusa, pogodna za ljudsku ishranu, nezaražena pšeničnim bolestima i štetočinama.
Luka Konstanca u Rumuniji , koja je naša glavna izvozna luka, je “zatrpana” pšenicom iz Ukrajine, stiže i pšenica sa domaćih njiva – šta mislite koju će pšenicu pre tovariti u brodove? Nema ni slobodnih barži za prevoz Dunavom jer su već sve iznajmljene unapred dva meseca.
Prema navodima naših izvoznika zalihe u silosima su ogromne – pšenice 700.000 tona, kukuruza 560.000 tona. Prelazne zalihe pšenice su prosečno bile 330.000 tona. Sada se ne može fizički obezbediti brzi izvoz da rastereti silose. Gde smestiti novu pšenicu? Kada se pomeša “stara” i nova pšenice kvalitet će biti upitan. Hoćemo li opet uvoziti “poboljšivače” iz Mađarske?
Trapavi koraci države su nam odneli priliku za profit svih u lancu proizvodnje i prometa pšenicom. Ne treba praviti aluzije da država sada “pritiska” ratare da se odreknu dela prihoda (država još uvek duguje 126 miliona dinara mlinarima za razliku prodaje brašna po maksimiziranim cenama). Možda im vraća dug “gurajući” otkupnu cenu na samo 35,00 dinara za kilogram u žetvi?
Svako ima svoju teoriju, ali odluke države nisu doprinele boljem položaju ratara, da ostvare maksimalnu dobit koju bi platili strani kupci. Sada je to već druga priča, pšenica stiže sa njiva širom severne hemisfere i ponuda će svaki dan biti sve veća – znači, cena će biti niža.
Prošla baka sa kolačima – kažu naši stari.
Na pomolu je novi problem – suncokret je nova noćna mora za poljoprivrednike. Prerađivači tvrde da su zalihe ulja rekordne i da sada nude 58,00 dinara za kilogram suncokreta (što je za 3,00 dinara manje nego prošloga leta). Naš izvoz suncokretovog ulja je slabo krenuo i nisu iskorištene ni kvote date od države za maj 2022. godine. Na berzama cene suncokreta padaju i padaće i dalje. I šta ćemo sad?
Petar Jovičić
