Kukuruz silaža cele biljke – najbolji način

Kukuruz silaža – vreme je kadabirate koji hibrid kukuruza izabrati. Stočari imaju slatku muku jer je ponuda kukuruza za silažu ogromna. Dobro pripremljena silaža predstavlja kvalitetno kabasto hranivo koje se koristi u ishrani preživara. Ona mora da bude ispravna, rastresita, da ima dobre organoleptičke osobine odnosno boja da je žuto-zelena, da ima prijatan miris i optimalnu kiselost oko 4,2.  

Siliranje je najbolje obaviti po suvom vremenu. Optimalna temperatura je od 20-25ºC (ako vremenske prilike dozvoljavaju). Ako je temperatura suviše visoka, doći će do brzog isušavanja zelene mase. U zavisnosti od površine sa koje se ubira zelena masa, od kapaciteta silo objekta, od raspoloživih mašina, treba obezbediti dovoljan broj radnika kako bi se zelena masa silirala u što kraćem vremenskom roku.

Treba odrediti pravi momenat za ubiranje kompletne mase kukuruza. To je faza voštane zrelosti zrna (30-35% S.M.) i gde je udeo klipa u masi cele biljke kukuruza do 40%.

Kukuruz silaža cele biljke – najbolji način

Praktično se može proveriti na više načina.

Prvi način je pritiskom nokta palca na vrh zrna gde treba da ostane trag kao u vosku

Drugi način provere je posmatranje mlečne linije na zrnu kukuruza. Ona treba da se nalazi na 1/3-1/2 od vrha zrna.U toj fazi zrelosti, dužina odrezaka je oko 1 cm. što omogućava da se masa lakše transportuje, sabija i izuzima iz silo objekta i doprema do same štale gde je životinje rado i potpuno konzumiraju.

Spremanje silaže vrši se pomoću silo kombajna. Uporedo sa njim ide i traktor sa prikolicom. Silo-kombajn kosi zelenu masu (visina kosidbe zavisi od konfiguracije i čistoće parcele kao i od brzine kretanja kombajna i kreće se od 10-12 cm  pa do 20 cm a može iznositi i do 40 cm ako su konfiguracija i čistoća parcele problematični), na samoj njivi je secka, odlaže je pomoću vazdušnog elevatora u prikolicu (najčešće kiper prikolica), dalje masa se transportuje do silo-objekta (najčešće silo-trenč) i tu se istovaruje.

Pri istovaru treba voditi računa da na prikolici nema primesa zemlje ili neke druge nečistoće. Istovarenu masu treba raširiti po celom silosu. Debljina mase pri sabijanju treba da bude 10-15cm i najbolje je takvu masu sabijati sa traktorima točkašima. Oni imaju veći pritisak po jedinici površine.Trebalo bi neprekidno sabijati masu do završetka punjenja silosa. Takođe, treba nastaviti i kada se završi punjenje i narednih 10-12 sati.

Nabijanje je jedna od najvažnijih operacija kod spravljanja silaže. Isteruje se vazduh iz silo mase i prelazi se na anaerobne bakterije koje stvaraju mlečnu kiselinu. Provera sabijenosti se može izvršiti kretanjem po celoj površini silo mase, a naročito uz same krajeve silosa. Ako deo obuće upada u masu, to pokazuje da sabijanje nije dovoljno. U slučaju prekida siliranja, potrebno je silos pokriti plastičnom folijom.

Važna operacija u spravljanju silaže je i njeno pokrivanje. Ono se vrši folijom koja sprečava pristup vazduha i atmosferskih padavina. Plastična folija mora da bude dobro zategnuta. Može u sebi da ima žicanu mrežu kako je glodari nebi mogli da progrizu, a može biti i bez nje. Može se opteretiti starim gumama ili džakovima napunjenim peskom, balama slame, zemljom, kako bi se iz mase što više isterao vazduh i kako vetar ne bi podigao zaštitni najlon. Folije mogu biti različite debljine i to od 0,15-0,20 mm. Mogu se koristiti i deblje preko 0,20 mm ali pošto su skuplje treba gledati da se koriste najmanje 2-3 godine.

Silos se može natkriti nadstrešnicom. Njena funkcija je da u što većoj meri onemogući ulazak padavina i spreči dejstvo sunčevih zraka. Ovako spremljena silaže ne zahteva nikakve konzervanse i dodatke i može se koristiti posle 35-40 dana. To je zbog toga što biljka kukuruza spada u grupu biljaka koje se lako siliraju što znači da zadovoljava šećerni minimum. Međutim, ako se želi postići visok kvalitet silaže mogu se dodavati bakterijsko-enzimski inokulanti ili drugi dodaci. Većina inokulanata se rastvara u manju količinu vode, a kasnije se unosi u vodu od 50-100 litara. Rastvor se može leđnom prskalicom ili baštenskom nanositi na prispelu masu pre gaženja-sabijanja.

autor: Perić Predrag dipl.ing

ŠTA SE PRILIKOM SILIRANJA DEŠAVA  U SILAŽNOJ MASI

 Cilj konzervisanja siliranjem je da se sačuva u što većoj meri sadržaj hranjivih materija silirane kulture kroz proces mlečnokiselinske fermentacije, a da se pri tom spreči razvoj nepoželjnih mikroorganizama. Da bi se izvelo optimalno siliranje, potrebno je obezbediti anaerobnu sredinu (dobija se tako što se silažna masa prekriva materijalom koji ne propušta vlagu i vazduh), dovoljnu količinu rastvorljivih ugljenih hidrata u vidu šećernog minimuma i optimalnu količinu vode od oko 70%. Kada silaža dospe u silos,  ćelije biljaka su još uvek žive i one troše preostali kiseonik iz silo prostora za disanje (aerobno disanje), a kada se kiseonik u silo prostorima potroši, nastaje anaerobno disanje biljaka koje kratko traje i uzrokuje stvaranje pirogrožđane kiseline, acetilholina, mlečne kiseline i ugljen dioksida (dovešće do izumiranja biljaka). Kada sredina postane maksimalno anaerobna, nastaju i mikrobiološke promene.

Kukuruz silaža 

Na  biljkama u silo prostore dospevaju i mlečnokiselinske bakterije koje počinju intenzivno da  se razmnožavaju u anaerobnoj sredini i razlažu heksoze i pentoze (šećere) na mlečnu kiselinu, manje sirćetnu kiselinu i buternu kiselinu u tragovima. Mlečna kiselina kao specifičan konzervans steriliše silažni materijal, a životinje je dobro podnose jer ima dijetetsko dejstvo, pomaže resorpciju Ca i ne menja acido-baznu ravnotežu organizma.

Na kraju siliranja može i nastati tzv. faza štetnog previranja koja predstavlja nepoželjnu fermentaciju, a nastaje zbog pogrešno izvedene tehnike siliranja. Ako u silažnoj masi ostane više kiseonika u slučaju kada trava nije dovoljno sabijena, dolazi do jačeg sagorevanja silažne mase zbog  čega su gubici organske materije veći, a dolazi i do razmnožavanja bakterija koje stimulišu stvaranje veće količine sirćetne i buterne kiseline, tako da silaža neće biti dobrog kvaliteta. Kada u dobro siliranu masu naknadno prodre vazduh, može doći do razvoja plesni u njoj, a ove plesni troše mlečnu kiselinu i stvaraju uslov za razvoj štetnih bakterija.

 dipl.ing. Zoran Kozlina