Prokupac autohtona sorta Srbije

Prokupac autohtona sorta Srbije – Mnogo je sorti vinove loze, ali neke su nam milije, poput sorte prokupac, autohtone sorte Srbije koja osvaja svetske nagrade za kvalitet. Tokom 70-ih godina prošloga veka Prokupac je bio zastupljen na više od 60% površine pod vinogradima Srbije. Posle svih ratnih i poratnih godina došla je moda Šardonea. Sada se Prokupac vraća na velika vrata – novi trend među ljubiteljima vina je da se piju autohtona vina koja karakterišu podneblje sa kojega dolaze (terroir).

Daje laka roze vina koja se mogu probati kratko vreme posle berbe i procesa prerade, ali uz adekvatnu tehnologiju i odležavanjem u drvenim buradima hrasta kitnjaka nudi bogatstvo ukusa koja se mogu meriti sa svetskim sortama. Zato se podižu novi zasadi Prokupca u Srbiji. Vreme je da se naruči kvalitetan sadni materijal, probajte kako se ova sorta razvija u Vašem kraju i postanite ponosni vinogradar domaće sorte Prokupac.

Neki od zaljubljenika u Prokupac su ga različito nazivali. Sinonimi: Prokupka, Crnka, Niševka, Kameničarka,  Rskavac, Nikodimka, (Srbija), Zarčin (Bugarska), Skopsko crno (Makedonija), Majski čorni (Ruska Federacija)

Poreklo:

Prokupac – Autohtona je sorta Srbije.

Rasprostranjenost:

Najviše se gaji u centralnoj Srbiji, na Kosovu i Metohiji i mestimično u Vojvodini. Masovno se gaji u Makedoniji, u manjem obimu u Bugarskoj i sporadično u Ruskoj federaciji.

Ekološko geografska pripadnost:

Proles pontica (convarietas pontica)

Bujnost – razvija veoma bujan čokot sa uspravnim lastarima.

Vrh mladog lastara – crvenkasto zelene boje, jako maljav.

Zreo lastar – je srednje debljine ili debeo, sa kratkim ili srednje duga?kim internodijama ljubi – ?aste boje. Boja kore lastara je crvenkasta.

Odrasli list – srednje veličine ili veliki, ceo ili trodelan. Peteljkin sinus je oblika slova „V“. Lice lista je glatko, golo a naličje maljavo. List je tamno zelene boje a u jesen dobija crvenkastu boju. Nervi na licu lista su crvenkasti. Zupci su krupni. Peteljka lista je srednje dužine, crvenkasta.

Cvet – morfološki i funkcionalno hermafroditan.

Grozd – srednje veličine, ređe veliki, cilindrično kupastog oblika, srednje zbijen. Peteljka grozda je kratka i zeljasta.

Bobica – srednje veličine, okrugla ili blago pljosnata sa debelom pokožicom, tamnoplave boje, sa mnogim tačkicama i posuta obilnim pepeljkom i izraženim pupkom.

Agrobiološke karakteristike:

Epoha sazrevanja – grožđe sazreva između III i IV epohe. Veoma pozna sorta sa dugom vegetacijom.

Oplodnja – normalna i redovna.

Koeficient rodnosti – 1.3 – 1.6.

Prinos grožđa – veoma prinosna sorta. Prinosi grožđa prokupac variraju 15.000 do 20.000 kg/ha.

Rezidba – odgovara mu kratka rezidba. Kondiri se orezuju na 2 – 3 okaca.

Uzgojni oblici – svi na kojima se može primeniti kratka rezidba. U starim vinogradima gaji se uz kolac ili bez njega, jer to omogućuju čvrsti i uspravni lastari.

Tipovi zemljišta – najbolje rezultate daje na suvim, propusnim, rastresitim, kamenito šljunkovitim, umereno plodnim i toplim zemljištima.

Otpornost prema kriptogamskim bolestima – srednje je otporna prema pepelnici, a veoma osetljiva na plamenjaču. Prema sivoj plesni ima izraženu otpornost.

Otpornost prema niskim temperaturama – srednje je otporna na zimske mrazeve. Okca izmrzavaju na – 16 C.

Afinitet prema loznim podlogama – od loznih podloga preporučuju se: Berlandieri X Riparia kober 5 BB, Teleki 8 B, Š X B 41B, SO4, Rupestris du Lot i dr.

Važnije uvološke karakteristike:

Sastav grožđa (g):

Masa grozda – 130 – 300

Broj bobica u grozdu – 80 – 120

Masa bobica – 90 – 193

Masa šepurine – 4.10 – 6.69

Sastav bobice (g)

Masa pokožice – 6.53 – 10.40

Masa semenki – 4.87 – 6.40

Masa mesa – 85.20 – 181.94

Struktura grozda (%)

Šepurina – 2.45 – 4.72

Pokožica – 3.38 – 8.17

Semenke –2.52 – 4.59

Meso – 70.30 – 90.75

Skelet – 6.73 – 10.37

Tvrdi ostatak (šepurina, pokožice i semenke) – 9.25 – 19.30

Strukturni pokazatelj (odnos mesa prema tvrdom ostatku) – 4.12 – 9.81

Važnije tehnološke i organoleptičke karakteristike šire i vina

Karakteristike šire – šira je bezbojna, a pri jačem ceđenju rozikaste boje. Prijatnog je mirisa i ukusa. Sadrži 18 – 22 % šećera i 6 – 8 g/l ukupnih kiselina.

Karakteristike vina prokupac – vino je harmonično, pitko, svetlocrveno, neutralnog mirisa. Od grožđa ove vrste se proizvodi kvalitetno crno ili ružičasto vino.

Varijacije i klonovi

Avramov (1991) navodi da je izdvojeno nekoliko veoma interesantnih klonova.

Privredni značaj sorte

Grožđe se koristi za spravljanje ružičastih i crvenih vina različitih kvalitetnih kategorija, stonih i kvalitetnih, zatim za kupažiranje, za proizvodnju lozovače i vinjaka. Poznata su ružičasta vina: Rubinova Ružica, Župska Ružica, Navipova Ružica, Jagodinska Ružica, Vlasotinačka Ružica i dr. Prokupac je privredno veoma značajna sorta za centralnu Srbiju, Kosovo i Metohiju i Makedoniju.

PSSS Srbija