Agro Info Net Portal o poljoprivredi, cenama, turizmu
Loša godina za pčelare jer meda nema što može doneti još nevolja. Grabež se javlja kada su društva slaba i bez matice zato na vreme sprečite ovu pojavu.
Grabež se obično javlja kada jaka pčelinja društva nemaju u prirodi dovoljno hrane-nektara ili medljike. Tada pčele u potrazi za bilo kakvim mirisom slatke hrane ulaze u ostave, skladišta, prostorije gde se spremaju džemovi, sokovi, vina i pokušavaju da se snabdeju. To i nije tako strašna pojava kao kada dođe do grabeža među samim pčelinjim društvima. Grabeži podležu obično slaba i bolesna pčelinja društva, bez matice, kada je i odbrana košnice veoma slaba. Može se pojaviti i u bezpašnom periodu kada se preko dana vrši pregled košnice ili prihranjivanje pčela kada je saće sa medom na otvorenom prostoru.
U početku, napad pčela kradljivica ide polako, one pojedinačno ulaze u košnicu, sisaju med, prenose ga sa sobom u svoju košnicu ali sa sobom dovode i druge pčele kradljivice i onda se veoma brzo dešavaju promene. Napadnute košnice se brane sve većim brojem pčela stražarica na samom ulasku u košnicu jer ne dozvoljavaju ulaz pčelama koje imaju drugi miris. Ispred košnice se zapaža pojačano letenje i do kasno uveče kao i veći broj mrtvih pčela.
Pčele kradljivice naleću na košnice brzo leteći u spirali, a iz košnice izlaze umazane medom i prljaju ulaz što je još jedan od pokazatelja napada. Ako pobede, kradljivice odnose medne zalihe, a ako je društvo jako slabo, one mogu ubiti i samu maticu i uništiti napadnuto društvo.
Pošto opljačkaju jedno pčelinje društvo, kradljivice napadaju i druga društva, a miris opljačkanog meda nagoni na krađu i druga društva i može se desiti da za samo nekoliko dana grabež obuhvati ceo pčelinjak pa i da pređe na susedne pčelinjake. Pčele uzbuđene grabežom postaju veoma agresivne i razjareno napadaju ljude i životinje u blizini napadnutog pčelinjaka.
Preventivne mere protiv pojave grabež
Neuporedivo je lakše i efikasnije sprečiti pojavu grabeži nego ga suzbijati kada se pojavi. Mere se sastoje u otklanjanju uzroka koji izazivaju grabež:
• U pčelinjaku držati samo jaka i zdrava društva
• Društvima bez matica što hitnije dodati maticu
• U bezpašnom periodu preglede vršiti samo kada su krajnje neophodni
• Društva prihranjivati samo uveče
• Pri pregledu ne držati košnicu isuviše otvorenu
• Krovovi, podnjače i medišta košnica moraju biti dobro spojeni.
Suzbijanje grabeži
Borba protiv grabeži je najefikasnija u samom početku, dok se grabež još nije potpuno rasplamsao. U zavisnosti od stepena grabeži te mere se sastoje u sledećem:
• Odmah suziti ulaz (leto) napadnute košnice tako da mogu da ulaze samo po 2-3 pčele odjednom.
• Pravljenje tunela na ulazu u košnicu gde bi jedan tunel vodio pčele u košnicu a drugi ih izvodio napolje. U dolaznim bi domaće pčele dočekivale tuđice i onemogućavale ih da iznose med
• Na ulaz napadnute košnice staviti seno ili krpu natopljenu naftom ili terpentinom.
• U jakom napadu, košnice skloniti u hladan i taman podrum a na mesto njih staviti prazne košnice.
• Pčele “napadače” posuti brašnom i videti u koju košnicu se vraćaju, pa takva društva odseliti 6 – 7 kilometara dalje.
• Radi sprečavanja grabeži i njene ponovne pojave društva odseliti u područja gde ima paše.
Pored vidljive postoji i tzv. Tiha grabež. Ako se ustanovi da na nekoj košnici postoji tiha grabež a ona se primećuje jedino ako ta košnica konstantno gubi na težini, jer tuđice prevarom stražarica, bez borbe i otpora ulaze u košnicu i odnose med, potrebno je primeniti metodu sa tunelima na ulazu i po pravilu ćemo zaustaviti pojavu.
Treba napomenuti da se grabež pojavljuje prvenstveno kod mladih i neiskusnih pčelara, dok se pažljivim i savesnim pčelarima i majstorima svog zanata ova pojava neće desiti.
Dipl. ing. Svetislav Marković
