Setva strnih žita na vreme u pripremljenu njivu

Setva strnih žita je u toku, troškovi su veliki, ali manje đubriva i “seme sa tavana” neće doneti visoke prinose. Cena je sada dobra, sledećeg leta – nio ne zne šta da očekujemo, ali ako nemate dobar rod džaba vam “štednja”.

 Kako se spremiti za setvu , koliko semena u setvi … savetuje vas Mr Kačarević Anka, PSSSrbija.

Za pšenicu nije neophodna duboka osnovna obrada tj. oranje. Dubina zavisi prvenstveno od mase žetvenih ostataka preduseva. Oranje može i da izostane bez posledica, ako je osnovna obrada izvedena na njivi za prethodnu kulturu. Loša osnovna obrada ostavlja iza sebe nedovoljno zaorane žetvene ostatke, pojavu vazdušnih džepova i grudve koje se teško uništavaju. Kada se posmatra osnovna obrada i predsetvena priprema, treba uskladiti vreme izvođenja i taj posao obaviti u kontinuitetu.

Staro pravilo „tvrda posteljica i mek pokrivač“ mora se poštovati u pripremi setve strnih žita. Sloj od 8 cm mora biti rastresit sa dovoljno mrvičaste strukture. Ispod ovog sloja, zemljište treba da je dobro slegnuto, jer su to preduslovi za kvalitetnu setvu.

Vreme setve je važan činilac za uspešnu proizvodnju, jer pšenica bi trebala da uđe u zimski period u fazi početka bokorenja – jedan do dva sekundarna stabla ili sa razvijena tri lista. Kad prođe optimalni rok setve, preporučuje se korekcija setvene norme na sledeći način: svakih sedam dana nakon 25.10. setvenu normu povećati za 5-7%, uz poštovanje kvaliteta pripreme zemljišta.

Najčešću grešku koju čine proizvođači jeste povećanje gustine setve u nadi da će nadoknaditi izostanak bokorenja. Biljke na taj način ulaze nepripremljene u zimu, veća su oštećenja od niskih temperatura, i tako dobijamo retke useve koje prerastu korovi, koji troše vodu i hranu na račun već iznurenih biljaka. Osim što negativno utiče na usev, pregusti sklopovi direktno opterećuju, odnosno poskupljuju proizvodnju. Ovakva situacija se ponavlja stalno jer je posledica želje za kompenzacijom lošeg kvaliteta setve, kasnog roka setve ili izostanka optimalne količine đubriva.

U zavisnosti od krupnoće, zahteva sorti i klijavosti, norme se kreću od 220- 270 kg/ha. Raspon gustina se kreće od 450-650 klijavih zrna po m2, u zavisnosti od sorte. Svi noviji genotipovi pšenice dobro se bokore sa moćnim čvorom bokorenja, koji obezbeđuje dobar sekundarni sistem korena koji je izuzetno važan u ishrani biljke. Ovo je osnovni razlog zašto pšenicu ne treba gušiti velikim sklopovima.

Setva strnih žita na vreme u pripremljenu njivu

IZABRATI PRAVU SORTU – SAVACOOP JE PRAVI IZBOR

U zavisnosti od gore pomenutih činioca setvena norma nikad nije ista. Izračunavanje setvene norme se vrši na sledeći način: 

KLIJAVOST X ČISTOĆA

———————————– = UPOTREBNA VREDNOST SEMENA

100

zatim,

Broj semenki/m2 x masa 1.000 semenki

——————————————————– = TEORETSKA KOLIČINA SEMENA

100

zatim stvarna količina

TEORETSKA KOLIČINA SEMENA X 100  = STVARNO POTREBNA KOLIČINA SEMENA /rezultat za vas/

Upotrebna vrednost semena

Optimalna količina semena jeste stvarno potrebna količina semena po jedinici površine. To je najmanja količina semena koja osigurava siguran prinos svojstven sorti, a najviše zavisi od:

• fizičkih svojstava semena,
• klimatskih prilika,
• sorte,
• setvene pripreme i roka setve.

U zavisnosti od navedenih činioca, optimalna količina semena nikad nije ista.

Sejalice je potrebno podesiti na zadatu normu i paziti na brzinu kretanja koja ne treba da prelazi sedam kilometara na čas.

Za postizanje visokih prinosa potrebno je 100-150 kg/ha čistog N, 60-80 kg fosfora i 40-60 kg kalijuma. Fosfor i kalijum se unose u punoj dozi pre osnovne obrade i deo azota 40-60 kg. Kod kasnijih rokova setve količinu azota treba smanjiti ili potpuno izostaviti, jer se tada 50-60 % azota dodaje u prihranjivanju odmah po izlasku iz zimskog perioda, a ostatak korektivno u drugoj prihrani.

Nakon setve treba povaljati parcelu. U kvalitetnu i uspešnu setvu računa se ako je 80 % semena uloženo na dubinu od 3-5 cm, a zatim ako za 10-15 dana nikne najmanje 80 % biljaka. Pogrešno je mišljenje da ne treba sejati u suvo zemljište. Kada nastane takva situacija treba povećati dubinu setve na 5 cm, da bi se izbeglo provokativno nicanje.