Kisela zemljišta nisu pogodna za gajenje biljaka

Kisela zemljišta nisu pogodna za gajenje biljaka – kako nastaje zakišeljavanje zemljišta, koja đubriva su najveći razlog za to – to Vam objašnjava Jerinić Svetlana, PSSS Srbija.

Zakišeljavanje zemljišta je kompleksni pedogenetski proces do kojeg dolazi u manjem ili većem obimu na području cele pedosfere. Procesi koji dovode do zakišeljavanja tla mogu se podeliti na prirodne i antropogene.

Poreklo prirodne kiselosti zemljišta može se podeliti na geološko i pedogenetsko. Kiselost geološkog porekla rezultat je razvoja zemljišta na kiselim matičnim supstratima, dok je kiselost pedogenetskog porekla rezultat razvoja zemljišta na neutralnim i baznim matičnim supstratima.

U okviru zakišeljavanja zemljišta javlja se više prirodnih procesa koji se mogu izdvojiti kao dekarbonizacija, debazifikacija i acidifikacija.

Pod dekarbonizacijom podrazumeva se ispiranje i premeštanje kalcijum-karbonata u dublje slojeve. Naime, usled reakcije kalcijum-karbonata i ugljene kiseline stvara se lakorastvorljivi kalcijum-hidrogenkarbonat koji se premešta descendentnim tokovima.

Debazifikacija je proces pod kojim se podrazumeva ispiranje baznih katjona, i to Ca, Mg, K i dr. Zakišeljavanje ili acidifikacija podrazumeva proces supstitucije H+ jona sa istisnutima bazama iz adsorptivnog kompleksa zemljišta.

Kisela zemljišta, koja đubriva su najveći razlog za to

Najznačajniji izvor antropogenog zakišeljavanja je intenzivno đubrenje organskim i mineralnim đubrivima.

Stevanovć i sar. (2000) su ustanovili da je višegodišnja primena NPK đubriva na zemljištu tipa pseudoglej dovela do povećanja aktivne (sa 5,30 na 5,03 pH jedinica) i razmenljive kiselosti (sa 4,70 na 4,32 pH jedinica), kao i do povećanja sadržaja mobilnog Al, dok se sadržaj baza u adsorptivnom kompleksu zemljišta smanjio.

Upotreba fiziološki kiselih đubriva takođe dovodi do zakišeljavanja zemljišta. Vajberger (1986), cit. Blagojević ( ) navodi podatak da 100 kg KAN-a oslobađa toliko kiseline u zemljištu da je za njegovu neutralizaciju potrebno 26,8 kg CaCO3, dok je za UREU potrebno 82 kg.

I neka organska đubriva ako se učestalo primenjuju na istim parcelama, (naročito osoka) mogu dovesti do zakišeljavanja zemljišta.

Biološka aktivnost u tlu takođe može uticati na stvaranje slobodnih kiselina koje uslovljavaju promene pH vrednosti.

Zakišeljavanje zemljišta mogu uzrokovati i kisele kiše (pH < 5,6), naročito u blizini velikih industrijskih centara. U Srbiji najniže izmerene vrednosti padavina su u okolini Bora ( pH 2-3).