Agro Info Net Portal o poljoprivredi, cenama, turizmu
Faze razvoja pšenice – Ratarska proizvodnja se karakteriše nizom specifičnosti i zavisi od velikog broja prirodnih činilaca, prvenstveno zemljišnih i klimatskih uslova. Klima se kao limitirajući faktor u poljoprivredi, ispoljava naročito pojavom ekstrema nekog činioca, a agrotehnika ima ulogu da omogući nesmetan rast i razviće strnim žitima, kao I da ublaži negativne klimatske uticaje na biljku. Najmoćnije agrotehničke mere za pšenicu su optimalan rok setve, prilagođen sistem obrade I pripreme zemljišta za setvu, pravilan izbor sistema đubrenja, sorte, optimalan broj biljaka na jedinici površine, kvalitetne mere nege tokom vegetacije, zaštita od korova, štetočina, bolesti i td.
Faze razvoja pšenice tokom sezone jesen – leto
Realizacija potencijala rodnosti pšenice zavisi od brojnih agroekoloških faktora, pa je za postizanje stabilnih prinosa neophodno poznavanje njenog odnosa prema agroekološkim činiocima, naročito po fazama rasta i razvića. Pšenica prolazi kroz nekoliko faza rasta I razvića a najvažniji stadijumi u razviću su jarovizacija i svetlosni stadijum.
Za ozime sorte pšenice za prolazak stadijuma jarovizacije neophodne su temperature od 0-12 C u trajanju od 10 do 60 dana, a za drugi je potrebno 10 od 14 h osvetljenosti u toku dana. Fenološke faze pšenice su klijanje, nicanje, ukorenjavanje, bokorenje, vlatanje, klasanje, cvetanjei oplodnja, formiranje, nalivanje I sazrevanje zrna, a svaka od ovih faza manifestuje se vidljivim morfološkim promenama koje prate I unutrašnje promene (razviće). Faze razvića generativnih organa su etape organogeneze a proticanje ovih faza je različito i zavisi od faktora spoljne sredine.
Poznavanje faza rasta i razvića pšeniceje važno pri identifikovanju kritičnog perioda od nepovoljnih klimatskih uslova ili u pogledu primene agrotehnike, npr. u fazi između cvetanja i sazrevanja pšenica je jako osetljiva na visoke temperature a negativni efekat će biti još jači u kombinaciji sa vodnim stresom.
U period oplodnje pšenice kada je intenzivno stvaranje organske materije od velike je važnosti dobra snabdevenost biljaka vodom, kao dobra izbalansiranost biljaka N,P,I K i da temperature ne prelaze 25-26 C, a noćne 11-12 C, potrebno je što veći broj sunčanih dana, da nema korovske flore, da nema poleganja useva i td.
PSS Kragujevac
Ljiljana Vuksanović
foto pixabay.com
