ZEMLJIŠTE za budućnost, kako ga sačuvati

ZEMLJIŠTE za budućnost – Zemljište koje obrađujemo je podložno brojnim promenama.Kako se odnosimo prema njemu je merilo po kome će nas buduće generacije vrednovati. Moramo ga ostaviti u dobroj kondiciji jer će ono hraniti naše potomke.

  PLODNOST TLA

 Plodnost tla njegova je jedinstvena sposobnost snabdevanja biljke vodom, vazduhom i hranljivim elementima preko potrebnim za rast i razvoj biljke. Važna je za osnovnu proizvodnju organske materije, hemijskih promena – fotosinteze, kao ključnog procesa za život na Zemlji. Na tom procesu temelji se uzgoj bilja u poljoprivredi koja osigurava hranu za ljude i krmu za životinje.

Dobro planiran plodored useva može imati višestruke koristi. Smanjuje se upotreba sredstava za zaštitu bilja od štetnika, bolesti i korova, poboljšava se iskoristivost đubrjiva i povećava količina i kvaliteta poljoprivrednih proizvoda.

Biološka aktivnost zemljišta

Zemljište sadrži mnogo živih organizama, od bakterija i gljiva do sitnih životinja. Njihova uloga u održavanju prirodnih procesa tla presudna je za održavanje hemijske i fizikalne plodnosti tla. Prisutnost korisnih živih organizama dobar je pokazatelj stanja, oni mogu imati važnu ulogu u pročišćavanju tla i biološkoj kontroli štetočina.
Pojedinim sredstvima za zaštitu bilja kontrolišemo štetočine, ali njihovom neodgovarajućom primenom možemo istodobno negativno delovati na različite korisne organizme u tlu. Uvek treba pažljivo odabrati sredstva za zaštitu bilja, u skladu sa  njihovom namenom, pridržavajući se uputstva za upotrebu.
Gliste su jedan od najvažnijih organizama koji koriste tlu. Zajedno s drugim organizmima one su osetljive na teške metale, hemikalije i onečišćenja koja se unose u tlo.
Prekomerne količine stajskog đubriva, koje sadrže visok udeo azota u obliku amonijaka, kao što je amonijev sulfat, mogu smanjiti broj glista u tlu.

Povećana biološka aktivnost osigurava se dodatnim izvorima hrane u tlu. Primenom komposti – ranih materijala, zrelog stajnjaka, uključivanjem trava u plodored i zaoravanjem žetvenih ostataka, stvaraju se preduslovi za razvoj mikroorganizama i drugih živih organizama u tlu korisnih za uspešnu proizvodnju.
Setvom postrnih i pokrovnih useva tekom zime takođe se povećava populacija korisnih organizama u tlu.
Biološka aktivnost tla povećava sve ostale osobine tla bitna za njegovu plodnost – pogodna hemijska reakcija, dobar odnos vode, vazduha i visok udeo organske materije.

 
Očuvanje biološke aktivnosti tla:

• pravilnim izborom, načinom i vremenom primene sredstava za zaštitu bilja,
• primjenom organskih đubriva, komposta ili zreloga stajskog đubriva,
• plodoredom u koji je uključena trava,
• redovitim zaoravanjem žetvenih ostataka, a ne spaljivanjem,
• plitkom kultivacijom tla umesto oranjem,
• setvom postrnih useva i pokrovnih useva zimi.

Organska materije u tlu

 Organska  materija je biljnog i životinjskoga porekla nastala u tlu ili je u njega unesen, nezavisno o stepenu  razgradnje.
Količina i vrsta organske materije u gornjem sloju tla utiče na njegova fizikalne, hemijske i biološke osobine, strukturu tla, lakoću obrade, kapacitet za vodu i dostupnost hraniva usevima.
Promene u obradi tla mogu uzrokovati porast ili smanjenje organske materije. Treba izbegavati nepotrebnu obradu i duboko oranje koje uzrokuje gubitak organske materije, pogotovo iz vlažnih zemljišta.
Glavni cilj trebao bi biti održavanje organske materije u tlu kao osnove za nesmetan rast useva. Koli?ina organske materije zavisiće o zemljjištu i načinu obrade. U obrađivanim tlima količina organske materije i niža je nego na trajno zasejanim površinama, osobito ako je niska količina biljnih ostataka koji se unose u tlo.
Mešanje dubokim oranjem gornjih slojeva tla s donjim slojevima osiromašuje gornji sloj tla organskom materijom.
Stabilni prinosi u biljnoj proizvodnji mogući su jedino ako se organska materija u tlu održava kontinuirano, na zadovoljavajućem nivou.Ako se stajsko đubrivo ne primenjuje redovito, sadržaj organske materije u tlu povećava se plodoredom ili uvođenjem međuuseva za zeleno đubrenje. Plodored, organska i zeleno đubrenje trebaju postati uobičajena praksa poljoprivrednika koji nemaju stočarsku proizvodnju i ne mogu stajskim đubretpm đubriti svoje poljoprivredne površine. Kontroliranim đubrenjem stajskim đubrivom ili zelenim đubrenjem kroz nekoliko godina postepeno se povećava količina organske materije u tlu.

Žetvene ostatke ne valja spaljivati već ih treba unositi u tlo jer se tako povećava sadržaj organske tmaterije i biološka aktivnost tla.
Znatan porast sadržaja organske materije u obradivom zemljištima omogućava veću količinu biljkama dostupnoga azota. Potrebno je uskladiti đubrenje i agrotehničke mere s plodoredom i potrošnjom azota, računajući količine dodanog i potrošenog azota u tlu.
Tačnim proračunom smanjuju se troškovi nepotrebnog đubrenja, tlo se održava u dobroj proizvodnoj funkciji i smanjuje se gubitak nitrata ispiranjem.

ZEMLJIŠTE za budućnost

 Očuvanje organske materije:

• izbegavanjem nepotrebne obrade tla i dubokog oranja,
• gnojidbom stajskim gnojem,
• zaoravanjem žetvenih ostataka, a ne njihovim spaljivanjem,
• uvođenjem u plodored međuuseva za zelenu gnojidbu.

ZEMLJIŠTE za budućnost, kako ga sačuvati

Kiselost tla (pH)
Utvrđivanje pH tla način je izražavanja koliko je tlo kiselo ili alkalno (bazno). Obično se meri koristeći ekstrakt vode gdje je pH 7 neutralan, tla s nižim vrednostima od 7 kisela su, a iznad 7 bazna su. Većina poljoprivrednih zemljišta nalazi se između 6 pH i 7,5 pH.

Iako je 5,5 pH pogodan za rast trava i nekih useva, deteline su osetljivije na kisele uslove. Tla pogodna za uzgoj detelina i leguminoza neutralne su reakcije oko pH 7. Pre setve pojedinih kultura važno je utvrditi pH tla.
Zakiseljavanje tla prirodan je proces u svim zemljištima, a može biti povećano aktivnostima čovjeka. Stepen zakiseljavanja ovisi o strukturi tla, unošenju u tlo atmosferskih onečišćenja, mineralnih đubriva te o primeni agrotehničkih mera. Ako tlo nije prirodno dovoljno opskrbljeno kalcijevim ili magnezijevim karbonatom ili nije redovno kalcifikovano, pH tla smanjuje se. Vrlo kisela tla s pH ispod 4 nisu pogodna za poljoprivrednu proizvodnju. Ocedne vode kiselih zemljišta mogu sadržavati materije, osobito aluminijum koji ima štetan uticaj na kvalitetu površinskih i podzemnih voda i negativno delovanje na biljke, životinje, posebno ribe u vodotocima i jezerima.
Uzorke tla treba redovito analizirati radi određenja potrebnih mera, da bi se obavila efikasna kalcifikacija i utvrdilo koliko je materijala za kalcifikaciju potrebno. Primenom postupka svakako valja uzeti u obzir neutralizirajuću vrednost materijala za kalcifikaciju te je obavljati češće s manjim količinama. Primenom prekomerne količine materijala za kalcifikaciju smanjujemo preuzimanje većine hraniva iz tla i podstičemo nepovoljne učinke na intenzitet rasta biljaka kroz duže razdoblje.

 
Rešavanje kiselosti tla:

• analizom tla (pH),
• odabirom kultura koja se mogu uzgajati na kiselom tlu,
• obavljanjem kalcifikacije pre uzgajanja poljoprivrednih kultura,
• češćim obavljanjem kalcifikacije, s manjim količinama materijala za kalcifikaciju.

Sadržaj hraniva u tlu
Za zadovoljavajući rast i razvoj biljke trebaju uravnoteženo snabdevanje biljnim hranivima. Primarna hraniva azot, fosfor, kalij te sekundarna hraniva kalcij, magnezij i sumpor biljkama trebaju u većim količinama, a bor, bakar, željezo, cink, mangan, molibden i klor biljke trebaju u znatno manjim količinama (mikrohraniva). Mikrohraniva obično se nalaze u tlu, no nekad ih treba nadomestiti iz mineralnog i organskog đubriva. Tlo treba redovito analizirati svake pete godine da bi đubrenja bila racionalna. Uravnoteženost potrebnih hraniva preko je potrebna kako bi rast biljaka bio optimalan.
Održavanjem odgovarajućih vrednosti pH tla i sadržaja organskih materija u tlu, večina osnovnih zahteva useva za hranivima može biti zadovoljena iz rezervi u tlu ili redovitom primenom đubriva.
Treba se voditi briga o održavanju ravnoteže tla i izbegavanju zagađenja voda azotom, fosforom ili organskim materijama.

Primena 170 kg N/ha iz organskih đubriva u dužem razdoblju trebala bi osigurati unos dovoljne količina azota, a bez nepovoljnih učinaka na sastav tla i podzemnih voda. Navedena količina azota iz organskih đubriva približno odgovara proizvodnji stajnjaka od 2 uslovna grla po hektaru (UG/ha).
Analiza tla preko je potrebna da bi se utvrdilo stanje hraniva u tlu. đubrenjem se nadoknađuju nedostaci i ispravlja neuravnoteženost. Pravilno uspostavljeni odnosi između hraniva i drugih važnih elemenata u tlu omogućavaju dobru ishranu bilja.
U prirodno siromašnim tlima teško se mogu podići rezerve dostupnog fosfora. U takvim situacijama fosfor se snažno veže u tlu i nedostupan je biljkama. Treba više puta primijeniti organsko ili mineralno đubrivo da bi se fosfor u tlu podigao na zadovoljavajući nivo dostupan biljkama. Jednom podignut može se održavati redovitim đubrenjem.

Đubrenjem ne treba dodavati više fosfora nego što to zahteva zasejani usev. Ako delovi tla s visokim sadržajem fosfora erodiraju i natalože se u rekama i jezerima, povećava se fosfor u vodama, što uzrokuje eutrofikaciju. Eutrofikacija je obogaćivanje vode azotom ili fosforom, što uzrokuje ubrzani rast algi, viših biljaka i poremećaje ravnoteže organizama u nadzemnim vodama i kvalitetu podzemnih voda. Njome se troši kiseonik iz vode te može uzrokovati ugibanje riba i vodenih organizama. Opisani oblik onečišćenja nije vezan samo uz peskovita i propusna tla nego i za druga tla s visokim nivoom podzemnih voda ili stepenom onečišćenja usled prekomerne primene mineralnih ili organskih đubriva.
Visoki sadržaj dostupnog fosfora može uzrokovati ispiranje topivog fosfora ocednom vodom.
Kontrolisanim đubrenjem smanjuju se nepotrebni troškovi i štiti se zemljište, voda i vazduh od onečišćenja nitratima. Količina nitrata u vodi za javnu upotrebu ne bi smela biti veća od 50 mg/l.
Racionalno sa hranivima u tlu:

• analizom tla svake treće godine utvrđuje se stanje hraniva,
• pravilnom primenom đubriva nadoknađuju se nedostaci i ispravlja neuravnoteženost u ishrani bilja,
• đubrenjem prilagođenim potrebama usjeva,
• pridržavanjem plana đubrenja.

Struktura tla
Planiranjem proizvodnje i odabirom useva vodi se računa o obradi tla i primeni svih agrotehničkih mera radi izbjegavanja narušavanja strukture tla.
Obrada tla pre setve ozimina obično prouzrokuje manje štete od obrade tla pre setve jarih sorti.
Uzimajući u obzir da se struktura tla može oštetiti tokom žetve i/ili berbe, već bi se pri setvi trebalo paziti na stanje useva i uslova na terenu tokom zime, naročito ako se planira kasno skidanje useva.
Zbijanje gornjeg sloja tla ili još više podslojeva može ozbiljno naštetiti zemljištima koja se teško i vrlo sporo i uz velike troškove mogu vratiti u prvobitno stanje. Zbijanje ograničava rast korena i smanjuje prodiranje vode u tlo. Nepropusno tlo uzrokuje poplavljivanje, eroziju i prenošenje potencijalnih zagađivača, đubriva i sredstva za zaštitu bilja do površinskih voda. Smanjena dostupnost vazduha u tlu utiče na biološku aktivnost, rast korena i smanjenje plodnosti tla, naročito dostupnost hranivih materija u tlu. Zbog toga je važno izbeći sve oblike zbijanja zemljjišta.

Prirodno drenirana tla koja nisu redovito obrađivana razvijaju strukturu koja dopušta rast korena i proceđivanje vode. Upotrebljavanje poljoprivredne i druge mehanizacije u vreme koje nije pogodno za obradu, tj. kada je tlo zasićeno vodom, može ozbiljno zbiti tlo i umanjiti rast korena. Napasanje životinja na tlima koja su zasićena vodom ili na tlima u kojima je trenutna visina nivoa podzemnih voda vrlo visoka takođe oštećuje strukturu tla i uzrokuje slične probleme. Uvek treba uzeti u obzir stanje tla kada se odlučuje o vrsti i vremenu upotrebe mehanizacije za obradu zemljišta. Katkad radnu operaciju oranja može zameniti podrivanje, čime se tlo obradi, a ne okreće.
Kompleksna poljoprivredna mehanizacija ne mora prouzrokovati i štete u strukturi tla jer svojim kapacitetom omogućava brzu obradu u kratkom roku i u najpovoljnijim agro-tehničkim uslovima. Treba također primeniti sve tehničke mogućnosti (dupli točkovi, gusenice…) da bi se tlo što manje sabijalo. U nepovoljnim uslovima obrade zemljišta mehanizacija može prouzroko vati duboko sabijanje tla koje se teško popravlja i uzrokuje dodatna finansijska ulaganja.
Zbijena tla nužno je pravovremeno orati ili podrivati vodeći računa posebno o delovima parcela kojima su prolazili veliki poljoprivredni traktorii.

Dubina oranja treba biti usklađena s potrebama poljoprivrednih kultura. Oranje više godina uzastopno na istu dubinu vodi nastanku tabana pluga (zbijenog sloja tla na dubini oranja) koji sprečava prolaz vode, vazduha i korena u niže slojeve tla. U tome treba razlikovati tla koja se prirodno sporo dreniraju i zahtevaju češće  podrivanje. Podrivanje kod odgovarajuće vlažnosti tla treba biti redovita mera svake dve do tri godine, jer probija i taban pluga.
Na osetljivim se tlima prema potrebi provode određene dodatne korektivne mere za poboljšanje stanja tla. Ako je oštećena struktura tla povezana s niskim sadržajem organske materije, nužna je duboka obrada i setva trava niz godina da bi se tlo popravilo. Odabirom odgovarajućih postupaka za rahljenje zemljišta znatno se umanjuje mogućnost povećanja osetljivosti zemljišta na zbijanje.

Očuvanje strukture tla:

• primerenom obradom kad je preko potrebna,
• brigom o ilovastim i glinastim zemljištima,
• brigom o uslovima na terenu,
• izbegavanjem upotrebe teške poljoprivredne mehanizacije na prevlažnim zemljištima,
• menjanjem i prilagođavanjem dubine oranja potrebama poljoprivrednih kultura,
• ne dopuštanjem ispaše na prevlažnim tlima,
• podrivanjem,
• zasejavanjem travnjaka,
• ostavljanjem tla neko vreme na ugaru.

foto pixabay.com

ZEMLJIŠTE za budućnost