INTERNET u službi prodaje, promocije, brendiranja

INTERNET u službi prodaje – Vebsajt ima tri četvrtine preduzeća u Evropskoj uniji, kao i u Srbiji, gde 40% firmi naručuje proizvode preko interneta ali samo 30% ih tako i prodaje. Istovremeno u EU 39% preduzeća koristi društvene medije a više od tri četvrtine ih upotrebljava da izgradi “imidž” i proda svoje proizvode. Više od polovine preduzeća u EU koja koriste društvene medije, posebno ona u sektoru smeštaja, navodi da ih upotrebljava da bi čula mišljenje potrošača i odgovorila im na pitanja. Favorit kompanija među društvenim medijima su društvene mreže.

Novi podaci Evropske statističke službe pokazuju i da veličina firme ne igra značajniju ulogu kod korišćenja društvenih medija za privlačenje potrošača i sticanje “imidža” kompanije.

S obzirom da preduzeća pridaju veliki značaj prisustvu na internetu, njihovi sajtovi sve više nude brojne funkcije, poput mogućnosti za “onlajn” porudžbinu, kataloga proizvoda, povezivanja na društvene medije.

INTERNET u službi prodaje, promocije, brendiranja

U 2015. godini 75% preduzeća sa najmanje deset zaposlenih u EU imalo je vebsajt, što je za dva procentna poena više nego 2013.

U Makedoniji je te godine sajt imalo nešto više od polovine preduzeća (52%) a u Turskoj 65%. Eurostat nije objavio podatke za druge zemlje kandidate za EU.

I u Srbiji je u 2015. godini 75,2% preduzeća imalo vebsajt, pri čemu u Beogradu 83,3%, Vojvodini 71,5% a u centralnoj Srbiji 69,1%, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku Srbije (RZS).

RZS navodi i da je 2014. u Srbiji 40% preduze?a naručivalo proizvode ili usluge preko interneta. Istovremeno je međutim samo nepunih 30% primalo porudžbine (isključujući imejl porudžbine) preko interneta.

Internet priključak je u 2015. u Srbiji imalo 99% preduzeća a 98% ima širokopojasnu konekciju. Tako?e 94,5% preduzeća u Srbiji koristi elektronske servise javne uprave, pokazuju podaci RZS.

Popularnost društvenih mreža

Među četiri najpoznatije kategorije društvenih medija – društvene mreže (Fejsbuk, Linkdin), mikroblogovi (Tviter, Prezent), vebsajtovi za deljenje sadržaja (Jutjub, Flikr) i viki (wiki) sajtovi za razmenu znanja, najpopularnije u EU su društvene mreže.

U 2015. je 39% kompanija u EU koristilo barem jednu vrstu društvenih medija, što je za devet procentnih poena više nego 2013. Međutim, osetne su razlike među članicama pa taj procenat ide od 22 u Poljskoj do 72 na Malti.

Oko 36% kompanija koje imaju vebsajt takođe koristi i jedan ili više društvenih medija.

Društvene mreže koristi 36% kompanija u EU sa ciljem da potrošačima pruži mogućnost da podele iskustva, izraze mišljenje, razmene informacije i, što je najvažnije, kako bi se napravila zajednica ljudi sa zajedničkim interesima u pogledu brenda neke kompanije.

Od 2013. korišćenje društvenih mreža od strane preduzeća na Kipru i Malti povećano je za 19 procentnih poena, u Danskoj za 17 a Irskoj za 16 procentnih poena.

U EU je u 2015. godini 58% preduze?a sa 250 ili više zaposlenih imalo nalog i koristilo neku društvenu mrežu. Istovremeno je samo 34% kompanija sa 10 do 49 zaposlenih koristilo društvene mreže.

Statistike pokazuju i da je 21% preduzeća u EU koristilo samo jedan od četiri tipa društvenih mreža a 18% upotrebljavalo je dva ili više tipova.

Internet u službi prodaje

Svrha društvenih medija

Društvene medije 79% kompanija u EU koristi da izgradi “imidž” ili da proda proizvode. Takođe 52% preduzeća kaže da upotrebljava društvene medije da čuje komentare potrošača ili da odgovori na njihova pitanja kako bi unapredilo usluge.

Istovremeno 26% kompanija koje koriste društvene medije o?ekuje da se potrošači uključe u razvoj proizvoda ili inovacije, što odgovara 10% svih preduzeća u EU.

Navodi se i Da čak 79% preduzeća koja se bave pružanjem usluga smeštaja koristi društvene medije da bi čulo mišljenje potrošača i odgovaralo na njihova pitanja.

Među preduzećima koja koriste društvene medije, četvrtina (24%) to radi u svrhu saradnje sa poslovnim partnerima, poput snabdevača, što je za šest procentnih poena manje nego 2013.

Kada je o veličini preduzeća reč, 78% malih firmi koristilo je 2015. društvene medije da izgradi “imidž” prema 83% velikih.

Razlike su takođe male kada je reč o udelu onih koji društvene medije koriste da čuju mišljenje potrošača (51% malih i 59% velikih kompanija), za uključivanje potrošača u razvoj proizvoda (26 prema 31%) i za saradnju sa poslovnim partnerima (24 prema 30%).

Istovremeno je 62% velikih kompanija koristilo društvene medije da na?e radnike prema samo 33% malih preduzeća.

Izvor: EurActiv.rs

foto pixabay.com