IPARD na čekanju do decembra ove godine ?

IPARD na ?ekanju – Pare iz IPARD-a za 2015. godine nisu propale, uskoro kre?e prvih 15 miliona, poru?eno sa konferencije “Šansa za agrobiznis – put kroz IPARD fondove”.  – Srbiji je dodeljeno 175 miliona evra u okviru IPARD II programa namenjenog poljoprivredi i ruralnom razvoju, a slede?e nedelje Evropska komisija šalje reviziju koja ?e oceniti da li može da krene transfer tog novca. Poljoprivrednici u Srbiji treba da budu spremni da odgovore na prve pozive iz IPARD-a. Ali, valja znati da Evropska komisija ne?e ?ekati da neko do?e po taj novac i da ?e oni koji pokažu da znaju dobro da iskoriste ta sredstva dobiti više. Ako se pak ona ne iskoriste valjano, bi?e preusmereni na druge programe ili ?ak druge zemlje – kazao je danas zamenik šefa Delegacije EU u Srbiji Oskar Benedikt.

IPARD na ?ekanju

 On je na konferenciji “Šansa za agrobiznis, put kroz IPARD fond” na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu istakao da je na poljoprivrednicima u Srbiji da se pripreme, da prave biznis planove i neprestano se informišu o tome šta treba da urade, kako bi ceo program bio uspešno realizovan. Izrazio je zadovoljstvo aktivnostima našeg pregovara?kog tima za poljoprivredu i rekao da su zna?ajni pomace ostvareni u svim poglavljima koja se ti?u ovog sektora.

 Osvrnuvši se na po?etak primene Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanja Benedikt je ukazao na sve bolje rezultate u spoljnoj trgovini Srbije sa EU. Tako smo pre deset godina s EU trgovali robom vrednom 400 miliona evra, a lane više od dve milijarde evra, što je izuzetan rezultat.

 -Srbija više izvozi u EU nego što uvozi, a sufcit u trgovini poljoprivredno-prehrambenim proizvodima je oko 300 miliona evra na godišnjem nivou – ukazao je on.

 Golubovi?: Nema politike u IPARD-u

 Govore?i o aktivnostima srpskog pregovara?kog tima i procesu pregovaranja u oblasti agrara državni sekretar za poljoprivredu Danilo Golubovi? podsetio je na to da je za poglavlje 11 pre mesec dana poslat nacrt plana Evropskoj komisiji te da je u njemu precizirano kako ?emo šta raditi, kojim sredstvima, uz koje kadrove… Plan je detaljan i zahtevan i o?ekujemo da ne?e biti ve?ih komentara – kazao je Golubovi?.

 -Za desetak dana dolazi revizija iz Evropske komisije koja bi trebalo da da ovlaš?enja za transfer novca iz fondova EU kroz Upravu za agrarna pla?anja. To je najvažnija revizija, ne samo Uprave ve? i Ministarstva  finansija i Sektora za ruralni razvoj i od rezultata te revizije zavise termini, odnosno kada ?emo i na koji na?in po?eti sa primanjem zahteva za IPARD – naglasio je Golubovi?. – Kada je re? o poglavlju 11, imali smo prethodnih godina politi?kih obe?anja i naga?anja koliko para možemo da dobijemo, šta možemo da dobijemo. Pri?alo se o tome u predizbornim kampanjama, a da niko nije kupio loto, sve do momenta dok ljudi iz Ministarstva poljoprivrede nisu napravili program. IPARD je napravljen u sred skrininga i to je bio težak proces, ali je EU, pre svega njen Direktorat za poljoprivredu, verovao u naš tim i davao nam podršku. Vanljudskim naporima, uz veliku pomo? Evropske komisije, ura?en je najvažniji posao za srpsku poljoprivredu.

 Golubovi? je dodao da se, kada je re? o poglavlju 12, koje se odnosi na veterinu, zaštitu bilja i bezbednost hrane, ?eka skrining izveštaj. Po njemu, poglavlje 13 – ribarstvo, bi?e verovatno prvo koje ?emo otvoriti.

 Govore?i o IPARD programu on je naglasio da se ne može se konkurentnost poljoprivrede podi?i iz nacionalnog budžeta, ?ak i da je on šest ili sedam odsto ukupne nacionalne kase. To nije dovoljno, pogotovo ne za Srbiju gde poljoprivreda zna?ajno u?estvuje u privredi i BDP-u, kazao je on naglasivši da jedina sredstva koja mogu da uti?u na pove?anje konkurentnosti jesu fondovi EU.

 -Možda sada sve izgleda komplikovano za farmere, obimna je to administracija ali trudimo se da preko poljoprivredne stru?ne službe objasnimo da je to samo admnistrativna procedura koju ?e naši farmeri, ube?en sam, kada pare po?nu da dolaze, brzo savladati. Naš drugi partner na terenu su zadružni savezi Vojvodine i Srbije, privredne komore, univerziteti… Oni ?e, zajedno s nama, pomo?i poljoprivrednicima da apliciraju za fondove EU.  Kako bude proces odmicao i kada se spoznaju svi benefiti ovih fondova, sve ?e biti jasnije – poru?io je Golubovi? dodaju?i da je nova Zajedni?ka poljoprivredna politika EU bazirana na investicijama, na „nou hau“ podršku mladima u poljoprivredi uz poštovanje ekoloških principa. – Veoma je bitno da ?e stavljanjem u funkciju Uprave za agrarna pla?anje biti na najbolji mogu?i na?in eliminisan uticaj politike i vanekonomskih faktora iz poljoprivrede. Aplicira se po strogim principima, kontrola ?e biti stroga tako da više politi?kih ili uticaja koji nemaju veze sa suštinskim apliciranjem ne?e biti.

IPARD na ?ekanju do decembra ove godine ?

 Mirkovi?: Pare nisu propale, kre?e prvih 15 miliona

 Pomo?nik ministra poljoprivrede Dragan Mirkovi? podsetio je na to da je Srbija u zacrtanim rokovima, od novembra 2014. godine kada je poslala akreditacioni plan predstavljen na skriningu za poglavlje 11, uspela da ispoštuje sve rokove koje je imala prema Evropskoj komisiji i Direktoratu za poljoprivredu.

 -Od marta prošle godine smo krenuli u izradu procedura i njih smo uradili i prosledili na vreme Direktoratu. Polovinom novembra 2015. dobili smo finalni izveštaj koji je dao zaleno svetlo za dalje postupanje i slanje akreditacionog paketa ka Briselu za poveravanje poslova za upravljanje IPARD fondovima, to jest sredstvima evropskih poreskih obveznika namenjenih našim poljoprivrednim proizvo?a?ima – podsetio je Mirkovi? ocenivši da svi treba da budemo svesni toga da ?e ubudu?e revizije Evropske komisije biti kontinuirane. – Nalazi koje ?emo dobiti slede?e nedelje trebalo bi da nam daju odobrenje da krenemo dalje u pripremu i usvajanje konkursne dokumentacije te pripremu aplikacionih formurala..  Sada ve? ulazimo u realnu fazu kada su ostali da se reše samo tehni?ki detalji.

 Mirkovi? je odbacio spekulacije da su pare iz IPARD programa za prve dve godine ve? propale i da naši poljoprivrednici ne?e mo?i da ih koriste.

 -Novac nije propao. Prošle godine Ministarstvo finansija je dalo nalog i obratilo se Briselu te ?e se odmah po dobijanju zelenog svetla kada nas slede?e nedelje poseti revizija, potpisati finansijski sporazum. Idemo na trošenje prvih 15 miliona evra iz 2015. godine, kre?emo uskoro sa prvim pozivima. Zašto je bitno? Naime, novi finansijski period EU podrazumeva specifi?nosti poput merenja prolaznog vremena utrošenih sredstava. Tako da, bez obzira na to što važi pravilo „n plus tri godine“, to jeste možemo do kraja 2018. godine da trošimo taj novac, jako je bitno da proces po?ne pa da nedostatke otklanajmo u hodu kako ne bismo došli u situaciju da nemamo ugovorena sredstva. To bi i nama dalo podstrek da možda možemo da otvorimo pregovore u tom smislu da iz drugih sektora povu?emo  novac za poljoprivredu, ako ga ti sektori nisu utrošili – objasnio je Mirkovi?.

IPARD na ?ekanju

 U svakom slu?aju, administrativne prepreke se otklanjaju, a one one koje nisu, reši?e se kako te?e proces pregovaranja (inspekcijske kontrole, nadzor, veterinarske inspekcije…), kazao je on iznevši da se, kada krene prijavljivanje za IPARD, mogu o?ekivati prepreke u brzini izdavanja dokumentacije u lokalnim  samoupravama.

 -Potencijalni problemi su i odbijanje, nemogu?nost refundacije sredstava. Zbog toga je važna dobra priprema tehni?ko-tehnološke dokumentacije. Onaj ko radi mora da poznaje i doma?e i EU standarde i pravilnike. Tako?e, tela koja izdaju dokument, po pitanju ekologije i dobrobiti životinja, moraju u punoj meri da po?nu da primenjuju zakonske odredbe i zakone koji su na snazi u Srbiji ve? nekoliko godina – ukazao je Mirkovi? osvrnuvši se i na mogu?i problem predfinansiranja projekata, odnosno investicija za koje ?e se podnositi zahtevi i tražiti novac iz IPARD-a.

 -Znamo koliko banke u Srbiji voljno ili nevoljno finansiraju agrar. Uglavnom se to svodi na mehanizaciju gde imaju kolaterale od uvozni?kih ku?a ili na neki drugi na?in. Brine nas podrška za investicione projekte za poljoprivredna doma?instva koja nemaju sre?enu dokumentaciju (knjigovodstvenu i drugu). Radimo sa odre?enim finansijskim institucijama, pre svega sa Evropskom investicionom bankom, na tome da se otvori kreditna linija koja ve? u Srbiji postoji za mala i srednja preduze?a, odnosno da se preformuliše i aneksira tako da bude namenjena za predfinansiranje IPARD korisnika. Cilj je da naši korisnici za obezbe?enje mogu da imaju sopstvenu imovinu ili objekte u izgradnji, bez ve?ih dodatih kolaterala, kao i da grejs period i kamatna stopa budu prilago?ena investicionom ciklusu za koji se konkuriše. Ali uslov da poljoprivrednik dobije sredstva za sto posto investicije je ugovor sa Upravom za agrarna pla?anja da je u IPARD projektu. Model predfinansiranja bio bi slede?i: konkurs, objava, odobrenje, dokumentacija, a sredstva za predfinansiranje bi se mogla dobiti onog momenta kada se sklopi ugovor sa IPARD agencijom, tj Upravom za agrarna pla?anja.

 (Agrosmart)