Zadruga kooperativa ili nešto treće za nas

Zadruge su firme, ali ne kao i svake druge. One postoje da služe svojim članovima, bilo da su kupci, zaposlenici ili lokalne zajednice. Članovi su vlasnici, uz jednako pravo glasa za ono što zadruga radi.

Članovi,  poljoprivrednici, često mogu učiniti više za sebe, porodicu, društvo radeći zajedno. Umesto nagrađivanja investitora, zadruga deli svoj profit među članovima.

Da li će nam novoosnovane zadruge doneti preko neophodnu specijalizaciju, profesionalnost i obnoviti naša sela? Osnovni motiv udruživanja je dobrobit svih dok je kod investitora osnovni motiv – maksimalni profit.

Zadruga kooperativa ili nešto treće za nas

Primer iz Slovenije iz pera novinara Branka Krstina.

Mlekara u vlasništvu svojih farmera.

Mlekara u Celju postoji preko 70 godina. Sve do 1995. bila je u društvenom vlasništvu u Celju, ali u vrlo lošem stanju. Crni oblaci su se nadvili i nad brojnim proizvođačima mleka koji su je snabdevali. Tada su svi dobro organizovani farmeri od države dobili 45 odsto besplatnih akcija mlekare i, sa isporukama sirovine, stekli pravo da sami odlučuju o svojoj sudbini i u preradi. Procenjena vrednost mlekare bila je tri miliona evra, pa su svojevoljno farmeri odlučili da u kupovinu tog kapaciteta ulože po jedan slovenački tolar od dobijene cene za litar isporučenog mleka. Tada je 239,64 tolara imalo vrednost jednog evra. Tokom tri godine uspeli su da otkupe još 29 odsto akcija i sa ukupno 74 odsto tih vrednosnih papira preuzmu većinski paket. Među novim vlasnicima su i članovi 17 zadruga, koje su odmah isplatile svoj deo uloga. Mlekara Celje postala je najveći slovenački kapacitet u vlasništvu primarnih proizvođača.

Jedna od prvih odluka farmera – vlasnika bila je da ne jure samo za profitom, kako je to kod većine privatnih firmi.

Njihovi prioriteti su bili:

1. otkup svih ponuđenih količina mleka od svojih članova
2. redovna isplata
3. ulaganje u razvoj
4. sticanje profita

S obzirom na to da je reka Savica često plavila pogone u Celju, usledila je investicija u nove objekte i savremeniju tehnologiju na izuzetno povoljnoj lokaciju u obližnjem selu Medloga. Prvih dana otkupljivano je 54, a 2015. čak 90 miliona litara mleka, bez obzira na velike poremećaje na tržištu, posebno nakon embarga isporuka u Rusiju pri čemu je izgubljeno nekoliko miliona evra.

Sadašnjih 1.200 poljoprivrednika, sa prosekom oko 60 krava po farmi, svakog drugog dana isporučuje 260 do 285.000 litara mleka po cenama koje su, tokom poslednje četiri godine, najveće u Sloveniji. Sve je podređeno obezbeđenju vrhunskog kvaliteta, što se utvrđuje u sopstvenoj laboratoriji u roku od 15-20 minuta. Posebno se nagrađuju proizvođači čije isporuke mleka sadrže dvostruko manje mikroorganizama i somatskih ćelija u odnosu na standarde EU. Najzastupljenije su rase krava Java, Simentalac i Holštajn.

Zadruga kooperativa ili nešto treće za nas

Pre sedam godina ova mlekara je došla u krizu, pa su nam farmeri zapretili: „ili ćete raditi kako valja ili ćemo dovesti druge“, istakla je u razgovoru sa novinarima Darja Teržan, marketinški menadžer Mlekare Celje. – Tada smo utvrdili dugoročni program razvoja do 2023. godine, potpuno redizajnirali etikete na ambalaži i počeli da poslujemo kao dobra porodica. Prodaja je povećana za 15, a očekujemo da će uskoro dostići i 20 odsto. Naša oznaka „Zelene doline“ postala je nacionalni brend.

Oko 200 zaposlenih u mlekari, koji rade 365 dana u godini, proizvode sveže mleko, sireve, jogurt, maslac, mlečne namaze, kajmak i druge artikle s ciljem da kroz njih, na najbolji mogući način, plasiramo rastuće količine mleka od naših farmera. Vraćamo se tradicionalnoj tehnologiji. Sir je bez konzervansa, jer se mleko propušta kroz specijalno sito, koje ga baktofiziraju, čime konačan proizvod dobija dugotrajnost kao i druge robe te vrste. Zahvaljujući činjenici da uspešno kontrolišemo čitavu proizvodnju, od trava na pašnjacima, pa sve do konačnih produkata, stekli smo 2012. godine sertifikat po kome naše robe ne sadrži genetski modifikovane sastojke. Prvi korak bio je da se iz obroka krava izbaci soja i kukuruz, pa su trave postale osnov ishrane životinja. Proizvodnja je poskupela za dva odsto, ali se isplatilo, jer je tržište postalo sve zainteresovanije za robu iz ove mlekare.

Pravi put za naše zadrugare?