Žitna stablova osa tokom maja kreće

Žitna stablova osa – Tokom maja se javlja žitna stablova osa. Imago je sjajnocrne boje, dužine tela oko 8 mm. Larva je bledožute boje, karakterističnog oblika tela u vidu slova S, dužine oko 12 mm. Ova vrsta se ubraja u značajnije štetočine strnih žita.

Razmnožavanje

Ima jednu generaciju godišnje i prezimljava kao odrasla larva (pagusenica) koja se krajem aprila pretvara u lutku.

odrasli insekti pojavljuju se tokom maja i polažu jaja u stabiljiku gornjih internodija (jedna ženka odloži oko 35 jaja).

Larve žive u stabljici od sredine maja do po?etka jula. Potom se povla?e u osnovu stabljike gde, u kokonu, provode u dijapauzi sve do idu?eg prole?a.

Razmnožavanju pogoduje rano i toplo prole?e, jer takve vremenske prilike doprinose uspešnom rojenju i polaganju jaja, zatim gajenje strnih žita dve godine uzastopno na istom polju, jednostrano ?ubrenje azotom i dr.

Parazitoidi redukuju do 60% jedinki ove ose. U uzroke masovnih pojava ove šteto?ine, u bivšem Sovjetskom Savezu, navodi se gajenje mekih sorti pšenica u kratkotrajnoj monokulturi, nezaoravanje strnjike i plitko letnje oranje.

Žitna stablova osa

Štete

Oligofagna vrsta, koja živi na strnim žitima i spontanim travama.

Osnovna hraniteljka je pšenica, zatim sledi raž, naro?ito ozimi usevi.

Štetna je samo larva koja se hrani tkivima u stabljici.

Šteta se manifestuje u snižavanju prinosa od 2-3% do 25%, te lomljenju napadnutih stabljika.

Za larve su nepovoljne tvrde stabljike i prisustvu u njima obilja srži. Kada je napadnuto 4% stabljika gubitak u prinosu iznosu oko 100 kg/ha.

Kao kritičan broj u Rusiji se uzima, u vreme klasanja, ulov od 40-50 odraslih insekata u 100 zamaha kečerom (Alehin V.T.). U Nemačkoj se kritičnim brojem smatra prisustvo 32 larve po m2 (Buhl C).

Suzbijanje

Suzbijanje se izvodi gajenjem otpornih sorti, agrotehni?kim i hemijskim merama, Postoji više otpornih sorti pšenice. One se, u Kanadi, na primer, gaje na oko 2 miliona hektara. Od agrotehni?kih mera preporu?uje se gajenje strnih žita u plodoredu, guš?a setva, kompletno ?ubrenje, ranija žetva, obrada zemljišta i primena dobre agrotehnike.

Azot povećava štetnost, a fosfor i kalijum smanjuju.

Preuzeto iz knjige „Integralna zaštita ratarskih kultura od štetočina“

Autor: dr Dušan Čamprag, Novi Sad, 2000.

foto pixabay.com

Žitna stablova osa