PROSO kao postrni usev u junu mesecu

 PROSO kao postrni usev – Re? proso ozna?ava nekoliko biljnih vrsta sli?nih na?ina gajenja, upotrebe i izgleda. Najzna?ajnije vrste prosa: obi?no proso, muhar, bar proso i svetlo seme.

Muhar i bar proso spadaju u istu biljnu vrstu, a razlika je u tome što muhar ima sitnije, kompaktnije klasove, valjkastog oblika. Klasovi bar prosa su grozdoliki i krupniji.

 Tehnologija proizvodnje – Proizvodnja prosa traži minimalna ulaganja jer tu spadaju samo troškovi nabavke sortnog semena, setva, eventualna zaštita od korova, žetva i transport. Upotreba mineralnih ?ubriva je samo ako je proso glavni usev, jer postrni koristi hraniva preostala od preduseva.

 Prinos zavisi od vrste, sorte, na?ina gajenja, zemljišta i vremenskih uslova. Kre?e se od 2,5 do 4 t/ha. Za postizanje stabilnih i visokih prinosa prosa zahtevaju plodno zemljište i dovoljno vlage. Dobro tolerišu sušu i visoke temperature, a nisu osetljiva na tip zemljišta. Stresni uslovi spoljne sredine uti?u na slabiji prinos, ali su štete manje u pore?enju sa drugim biljnim vrstama. Iako je opravdano gajenje prosa na dobrim zemljištima, dobro rešenje je njihovo gajenje na mestima gde druge biljne vrste slabije uspevaju.

 Priprema zemljišta za gajenje prosa identi?no je kao kod ostalih jarih useva. Duboko jesenje oranje i blagovremenu predsetvenu pripremu treba sprovesti obavezno, ?ime se obezbe?uje sitno mrvi?asta struktura zemljišta i ?uvanje vlage neophodne za nicanje i po?etni rast biljke. Prema vremenu setve prosa su veoma fleksibilna i ako se gaje kao glavni usev daju najve?i prinos i u tom slu?aju seju se u drugoj polovini aprila, a najkasnije po?etkom maja.

 PROSO kao postrni usev u junu mesecu

Kako imaju kratku vegetaciju mogu se sejati i kasnije kraj maja ili po?etak juna. U tom slu?aju kao drugi usev imaju ulogu “spasonosne biljke“ zamenjuju?i neuspele ili razorane useve.

Mogu se gajiti i na zemljištima koja se sporo zagrevaju i na kojima pojava vodole?a spre?ava pravovremenu setvu uobi?ajenih useva. Najosetljivija faza vegetacije prosa je po?etna, koju karakterišu veoma lagani rast i razvi?e. Pokorica otežava ili ?ak onemogu?ava nicanje veoma sitnog semena. Posle kriti?nog po?etnog po?etnog rasta koji traje oko mesec dana, od bokorenja po?inje normalno brže razvi?e useva. Povoljna okolnost je da prosa nisu meta ekonomski zna?ajnih bolesti i šteto?ina.

Zaštitom od korova usev treba da se sa?uva ?ist, naro?ito dok traje spor po?etni rast. Kasnije zahvaljuju?i brzom rastu i gustom sklopu prosa su sposobna da dobrim delom sama unište korov. Muhar za seme i bar proso, koji se gaje zbog klasa, obi?no se seju na ve?i me?uredni razmak – 45cm, što omogu?ava redovnu me?urednu obradu -špartanje i okopavanje.

 Žetva prosa obavlja se žitnim kombajnima. Prezrelo proso lako osipa zrno, dok nezrelo i vlažno stvara probleme prilikom skladištenja. Kose se što bliže površini zemlje, a žetveni ostaci se baliraju i koriste kao sto?na hrana. Bar proso koje se za pti?iju hranu koristi u vidu klasova skida se ru?no, na taj na?in što se žanju metlice sa drškom.

 Koriš?enje i zna?aj – Hemijski sastav i hranjiva vrednost zrna su sli?ni sa ostalim žitaricama što ih ?ini pogodnim za ljudsku i sto?nu ishranu. Najviše sadrže skrob i belan?evine, a neoljušteno zrno puno celuloze. Od celog ili samlevenog oljuštenog prosa po starim receptima se priprema brašno, kaša, pecivo ili zamanjuje pirina?.

 U eri popularizacije zdrave, dijetetske i reformske ishrane proso doži – vljava svoju renesansu, zbog žutih pigmenata je važan sastojak „integralnog brašna“.

 Za sto?nu hranu se upotrebljava neoljušteno zrno obi?nog prosa, celo ili samleveno. Pošto se smatra da je “jaka hrana“ ako se koristi samo obi?no se meša sa ostalim žitaricama i naro?ito je pogodno za ishranu živine i svinja.

Savetodavac za ratarstvo

   Dipl.ing. Miodrag Simi?