Agro Info Net Portal o poljoprivredi, cenama, turizmu
Sortna lista za pšenicu – Ove godine kvalitet pšenice nije zaovoljavajući za mlinare i pekare. Traži se uvoz kvalitetne pšenice – poboljšivača. To izaziva otpor proizvođača – ne otkupljuje se pšenica prema kvalitetu , a sada se traži uvoz. Zašto se pri prijemu nije klasifikovala pšenica i plaćalo prema kvalitetu ?? Već decenijama se priča o takvom načinu otkupa, brojne su radne grupe radile na tome – rezultata nema. Otkupljuje se redom i stavlja u isti silos.
Ovoga leta žetva je trajala skoro 60 dana, kiša je krivac. Zrna pšenice su počela da klijaju jer su se pokrenuli enzimi u zrnu. Njih ne mogu da zaustave nikakvi aditivi – jedino je moguće toj pšenici dodati ” poboljšivače ” – pšenicu visokog kvaliteta sa proteinima iznad 12,5% koji mogu da zadovolje nivo glutena u zrnu koji će dati dobro brašno i zatim dobar hleb.
Da biste bili sigurni u kvalitet zrna potrebni su Vam kvalitetni, pouzdani aparati za njihovo merenje. To Vam obezbeđuje “METRON” d.o.o.
QC-124A – Laboratorijski mlin čekićar. – Mlin je namenjen za proizvodne pogone ishranu životinja, kvaliteta inspekcijskih službi u laboratorijama za ispitivanje poljoprivrednih proizvoda i slično. Mlin je pogodan za mlevenje pšenice, ječma, kukuruza, raža, graška, lucerna pelet, itd. Vrlo fina i homogena priprema uzorka za uređaj za određivanje broja padanja, infracrvene analizatore (NIR) i opšte za laboratorijske analize.
Najteže pekari podnose što brašno nema uobičajenu moć upijanja vode iznad 60% što im omogućuje da stvare profit. Pšenica iz ovogodišnje kampanje ima tu moć ispod 55% !! Kao što vidite, manje vode, manje zarade.
Sortna lista
Nekada su se vršili ogledi sa sortama pšenice koji trajali tri godine širom države. Svake godine iste sorte , zatim provera kvaliteta zrna, ponovo tako još dve godine i stvaraju se tehnološke grupe pšenice. Danas se sorte ispituju jednu godinu i proglašavaju rezultati Komisije za priznavanje sorti.
Stalno se vraćamo na početak – stvara se utisak da imamo puno pšenice, ali se kvalitet na tržištu traži. Kvalitet košta više, mora se tako i plaćati. Na svetskom tržištu je lakše prodati pšenicu sa više od 12,5% proteina i dobrim karakteristikama uz cenu koja je 10 – 14 US dolara za tonu viša. Kažu imamo jeftin hleb, ali kakav ??
Zato posejte alternativne sorte pšenice – spelta, kamut, raž, heljda, proso – tu tražnja postoji i veća je od ponude. Mlade generacije više brinu o zdravstvenim kvalitetima hrane, naročito ako imaju malu decu. Ako Vam manje rodi cena će osigurati dobar prihod, ako Vam više rodi sama količina će doneti zaradu.
foto pixabay.com
