Kako sam zasnovati livade i pašnjake?

Kako sam zasnovati livade i pašnjake koji su važni izvori stočne hrane za proizvodnju zelene mase za ispašu i spravljanje sena, a sve više i za proizvodnju kvalitetne silaže i senaže, naročito u brdskom i planinskom području. Međutim, velike površine livada i pašnjaka u našoj zemlji se slabo iskorišćavaju, od njih se dobijaju mali prinosi lošije stočne hrane, u prvom redu zbog toga što se travne površine slabo neguju i loše koriste.

Podizanjem sejanih veštačkih livada i pašnjaka, setvom useva, produktivnih i kvalitetnih trava i leguminoza, odnosno travnih i travno leguminoznih smeša može se proizvodnja stočne hrane znatno više i brže poboljšati, postići veći prinosi kvalitetnije i jeftinije stočne hrane, u prvom redu za ishranu goveda i ovaca. Zato, zasnivanje sejanih livada i pašnjaka znači za našu zemlju, i za brdsko i planinsko područje posebno, uvođenje intenzivne proizvodnje kvalitetne i jevtinije stočne hrane i u manje povoljnim prirodnim uslovima, a naročito na lošijim zemljištima.

U odnosu na prirodne veštačke livade i pašnjaci imaju niz prednosti:

– daju znatno veće prinose stočne hrane (od prirodnih neđubrenih oko 5 do 8 puta, a prirodnih đubrenih 2 do3 puta, pa i više);

– daju kvalitetniju stočnu hranu, sa više korisnih sastojaka, naročito proteina, mineralnih materija i vitamina, a manje celuloze;

– daju stabilniju količinu stočne hrane po godinama i u toku iste godine po sezonama (proleće, leto i jesen);

– travna masa sejanih livada i pašnjaka je sočnija i ukusnija, stoka je radije jede I bolje iskorišćava;

– korišćenje travne mase na sejanim livadama i pašnjacima započinje ranije u proleće i traje duže u jesen;

– masa je pogodnija za ispašu i proizvodnju kvalitetnog sena, silaže, senaže, dobijanje peleta i brašna, a posebnim tehnološkim postupkom od nje se mogu proizvoditi kvalitetni proteini za ishranu stoke, pa i ljudi.

Mogući prinosi od livade i pašnjaka

Prinosi koji se mogu postići na veštačkim livadama i pašnjacima:

	Prinos sena (mc/ha) na 100 gr	Količina sirovih proteina
Prirodne neđubrene	14-25	1,20-2,00
Prirodne đubrene (NPK)	50-80	5,60-7,90
Veštačke neđubrene	35-45	2,70-3,80
Veštačke đubrene	90-140	13,50-22,00

Sa druge strane gledano, na dobro đubrenim i pravilno iskorišćenim sejanim, tj veštačkim livadama i pašnjacima može se proizvesti oko 8,10 do 14 hiljada litara mleka po 1 ha godišnje, i obezbediti prirast žive mere stoke u količini 600 do 800 kg po hektaru, što je visoka proizvodnja i za bolja zemljišta i njihove useve.

Visoka količina raznovrsnih kabastih stočnih hraniva omogućava razvoj intenzivnog govedarstva i ovčarstva, uvođenje visokoproduktivnih rasa stoke, odgoj priplodnih grla i podmlatka uz znatno manju upotrebu skupe koncentrovane stočne hrane

Najvažniji faktori koji utiču na produktivnost veštačkih livada i pašnjaka, a kojima se u praksi ne poklanja uvek dovoljna pažnja su i ovi:

a) Izbor pogodnih vrsta i sorti trava i leguminoza, korišćenje pogodnih smeša

b) Način na koji se podižu veštačke livade i pašnjaci

c) Način đubrenja, posebno mineralnim đubrivima;

d) Zaštita od korovskih biljaka

e) Vreme i način na koji se iskorišćavaju veštačke livade i pašnjaci, direktno ispašom i putem konzerviranja travne mase.

Zatko Vampovac dipl. inž.