Tritikale – žitarica budućnosti za njive?

Tritikale – Možda je vreme da mislite na promenu kulture – tritikale (sadržaj proteina 12,6 – 16%) kao vrsta u našoj zemlji seje se na preko 80.000 hektara sa porastom setvene površine, te je s toga ušao u red važnijih gajenih ratarskih biljaka.

 Pozitivne osobine koje ga preporučuju u proizvodnji bile bi:

• Sorte tritikalea su dostigle po prinosu zrna komercijalne sorte pšenice, a premašile sorte raži, ječma i ovsa.
• Tritikale je ispoljio visoku prilagodljivost našim agroekološkim uslovima jer se dobijaju stabilni rezultati u proizvodnji.
• Tritikale ispoljava visoku tolerantnost prema kiselim zemljištima koja su u našoj zemlji vrlo česta.
• Moćni korenov sistem tritikalea pokazuje prednosti i na peskovitim zemljištima kao i otpornost na sušu, koja je česta pojava i problem u većini proizvodnih područja u našoj zemlji.
• Tritikale je od roditelja nasledio veoma dobru otpornost prema važnim bolestima strnih žita i visoku tolerantnost prema važnim štetočinama.
• Tritikale ima visok sadržaj proteina u zrnu (2-3 % iznad pšenice), a vrlo povoljan amino – kiselinski sastav omogućava mu vrlo uspešnu primenu u ishrani stoke.
• Pokazao se kao pogodan za izradu hleba i peciva kao i u industriji piva i alkohola.
• Brz porast i razviće s jeseni i rano u proleće omogućavaju tritikaleu visoku takmičarsku sposobnost prema važnim korovima, tako da ako je ostvaren optimalni sklop biljaka nije neophodna hemijska zaštita protiv korova, što ga čini poželjnim za proizvodnju tzv. zdrave hrane i organske proizvodnje.

PSSS Jagodina

dipl.ing.Miodrag Simić

Tritikale – žitarica budućnosti za naše njive?

Tritikale je žitarica koja predstavlja vrstu kojoj pripada budućnost. Tritikale je nastala ukrštanjem raži i pšenice. U početku su je zbog nutritivne vrednosti, koja je veća i od kukuruza, selekcionari i stručnjaci za ishranu stoke, preporučili za ishranu svih vrsta  životinja (stoke). Poslednjih godina se sve više uvodi u ljudskoj ishrani, proizvodnji tzv. intergralnih proizvoda, najčešće u kombinaciji sa pšeničnim brašnom (50:50).

Tritikale je u pogledu agroekoloških uslova jako tolerantna, jako je prilagodljiva, dobro uspeva i u veoma sušnim regionima, u uslovima minimalnih količina dostupnih mineralnih hraniva, na zaslanjenim terenima, a i na peskovitim.

Priprema zemljišta za tritikale je ista kao i kod ostale ozime strnine – oranje na dubini 25 cm. Izbor predsetvene pripreme zavisi od zemljišta i količine padavina u periodu pred pripremu zemljišta.

Visoki prinosi se ni kod ove žitarice ne mogu dobiti bez odgovarajuće mineralne ishrane, s tim da je obavezno obaviti prethodnu analizu zemljišta, a na osnovu rezultata analize zemljišta uneti potrebna hraniva. Ukoliko se ne uradi analiza zemljišta orijentaciona primena mineralne ishrane bi bila oko 300 kg/ha NPK (8:16:24), a za prihranu koristiti neko od azotnih đubriva na primer AN (amonijum nitrat) i to krajem februara 150 kg/ha, a u martu još 100 kg/ha. Međutim ovakvu preporuku treba shvatiti orjentaciono, jer svaka ozbiljna proizvodnja mora se zasnivati na analizi zemljišta koja će nam ukazati koju količinu i koje formulacije odn. tipove đubriva koristiti.

Predsetvena priprema se treba obaviti setvospremačima koji će obezbediti stabilan sloj zemljišta za klijanje i nicanje. Setva u optimalnom roku se kreće od kraja septembra do sredine oktobra meseca, sa 250-260 kg/ha semena, na dubini ulaganja semena 4-5 cm.

Tritikale žitarica budućnosti

Danas je na sortnoj listi desetak sorti koje se mogu izdvojiti po svom kvalitetu i to: RTANJ, GORANAC, NS TRITIKALE, ODISEJ, ORAO, OGNJEN i dr. Tritikale važi za robusnu biljku i dobar čistač korova, pa ipak joj je potrebna zaštita od širokolisnatih korova, preporučila bih MUSTANG u dozi od 0.6-0.8 l/ha, CAMBIO 2 l/ha, SEKATOR 0.3 kg/ha, a u slučaju pojave prouzrokovača pegavosti lista u fazi cvetanja tretirati preparatima: BRAVO, ALTO KOMBI i drugi sa sličnom aktivnom materijom.

Kombajniranje treba obaviti kada zrno ima vlagu 14%, kako bi se moglo uspešno skladištiti. Tako tritikale kao najmlađa žitarica koja je našla svoje mesto u ratarskoj i stočarskoj proizvodnji, a sve je više prisutna i u ljudskoj ishrani, daje joj sa pravom poziciju jedne od najvažnijih biljaka budućnosti.

Stefanović Vladica, dipl. ing. polj.