Agro Info Net Portal o poljoprivredi, cenama, turizmu
Saveti poljoprivrednicima – Mnogo je nepoznatih faktora koji će obeležiti poljoprivredu 2019. godine.Verovatno će biti teško i ove godine. Kako smanjiti negativan uticaj i postići bolju zaradu od poljoprivrede ?
Teškoće u poslovanju ostaju konstantne, ali neke možete ublažiti. Ne možemo čekati sutra, treba učiniti nešto danas da nas sutra ne iznenadi.
Svetska proizvodnja poljoprivrednih proizvoda beleži povećanje količina kukuruza ( rod od 1.074 miliona tona ), soje ( rod od 369 miliona tona ). Pšenica će zabeležiti rast cena tokom perioda januar – mart 2019. godine. Žetva u Australiji je zabeležila pad, da li će zalihe pšenice iz regiona Crnog mora ” presahnuti ” u martu ?
Pšenica , posejano je u Srbiji na oko 550.000 hektara u kasnim rokovima setve ( i van rokova ) i verovatno će se neke njive i preorati, ali ipak sačekajte proleće. Kvalitet semena je pod znakom pitanja samim time i buduća žetva može biti nekvalitetna ( seme sa tavana ). Svetsko tržište vrednuje pšenicu prema kvalitetu , plaća više i logično je da treba sejati kvalitenije sorte. Ko ima slabo klijanje pšenice možda je bolje da poseje u proleće ječam ili čak heljdu ( cene zrna heljde opravdavaju i male prinose po hektaru ).
Koliko uložiti ?
Zasnivanje proizvodnje svima donosi finansijske muke. Želimo da malo uložimo a puno dobijemo. To nije moguće. Pravo pitanje je odnos troškova i prihoda ( ne sme se uložiti ispod minimuma jer će prinos i prihod biti isto minimalan ). Neko želi 10 i više tona pšenice po hektaru i ulaže sve da to i postigne i onda ga dočeka cena pšenice u žetvi od 16 dinara po kilogramu !? Zato prvo digitron u ruke i slušati tržište – pšenice beleži trend rasta cene u 2018. godini ( SAD plus 18%), kod nas je u januaru 2018. cena bila oko 17,00 dinara za kilogram , bez PDV-a, sada je na nivou od 20,70 dinara za kilogram ( bez PDV-a). Za isporuku u martu 2019. u zemljama EU cena pšenice je 203,25 eura za tonu ( 24 dinara za kilogram ).
Soja na tržištu sveta
Soja je ovoga leta obradovala poljoprivrednike u Srbiji svojim prinosima. Cena u žetvi je bila oko 40,00 dinara za kilogram. Sada je cena oko 38,00 dinara za kilogram, bez PDV-a.
Na svetskom tržištu trgovinski rat SAD – Kina najviše utiče na cenu soje. Početak ” otopljavanja ” između rivala daje nadu skoka cene soje na tržištu SAD, na nivo od 10 US dolara za bušel ( oko 27 kilograma ). Naši proizvođači mogu da se nadaju većem izvozu zbog veće tražnje EU za non GMO sojom ( Nemačka želi da poveća uvoz non GMO soje za tov svinja i goveda u 2019. godini).
Saveti poljoprivrednicima
Kukuruz
Svetska proizvodnja od 1.074 miliona tona ( više za 28 miliona tona u odnosu na sezonu 2017/18. godine). U Srbiji ove sezone je bio odličan rod , više od 8 miliona tona. Cena u januara 2018. na berzi u Novom Sadu je bila oko 16,80 dinara za kilogram ( bez PDV-a ), sada je cena na tržištu Srbije oko 15,00 dinara za kilogram , bez PDV-a. Očekuje se rast potrošnje tokom 2019. godine, ali bez većih uspona cene na tržištu.
Prinosi rastu ?
Prošla sezona u Srbiji je bila berićetna. Jesenja setva pšenice nije bila blagovremena i možemo očekivati da prinosi budu niži na leto. Primena agrotehnike može pomoći, ali veliki je uticaj klime koja može da iznenadi naše ratare. Visina ulaganja mora da opravda očekivani prinos ( očekivani prihod ) i ” pozitivna nula ” nije opravdana. Ne možete malo uložiti i očekivati prinos iznad proseka. Setva spelte, ječma, heljde, uljane repice može da ponudi alternativu.
Sami trebate sve oceniti i sejati ono što papir i olovka opravdaju – naša država treba da pomogne da to bude i ostvareno ( tržište nije jedino koje određuje prihod poljoprivrednika ) .
foto pixabay.com
