Niska cena, kvalitet dobar? Treba sačekati dva meseca

Različite vesti nam stižu sa polja pšenice – niska cena za ratare, očekuju da mlinari i trgovci ponude više od 20 dinara za kilogram. Kvalitet nije dobar ali nam stižu i dobre vesti da u Banatu (Mrkšićevi salaši), zapadno bački okrug takođe, beleži procenat proteina u zrnu viši od 14%, neke sorte i preko 15%! Hektolitarska težina je već druga priča.

Kako da izvezemo više pšenice? Cene na svetskoj berzi su oko 175 – 185 evra za tonu. Veliki rod očekuje se u regionu Crnog mora tako da će ponuda biti sve veća. Proizvodnja pšenice na svetskom nivou je oko 771 milion tona dok će potrošnja biti ispod 760 miliona tona i da će prelazne zalihe na svetskom tržištu biti izuzetno visoke – 275 miliona tona. Znači, cene neće beležiti nagle promene, osim u slučaju velikih klimatskih promena.

Niska cena, za sada 18 dinara kilogram

Savet da li odmah prodati pšenicu ili ne, daju stručnjaci sa berzi – sačekajte barem 2 meseca, cene će zabeležiti mali pomak naviše jer će žetva završiti na severnoj zemljinoj polulopti i tada nastupa popuna zaliha najvećih svetskih kupaca pšenice (Egipat, Saudijska Arabija, severna Afrika).

Dobra vest je da smo stekli uslove da možemo izvoziti pšenicu u Egipat, ali kako zadovoljiti stroge zahteve kupca povodom kvaliteta zrna?

Prošle sezone smo izvezli velike količine pšenice namenjene stočnoj ishrani. Naravno i cena je bila adekvatna, niska – izvoznici uvek zarade, ali ratari u tom slučaju nisu ni na “pozitivnoj nuli”! To nije razlog da se pšenica seje.

Prosečan prinos od 4 tona po hektaru ne može Vam obezbediti profit (ni uz setvu “tavanuše”). Kako doći do kvaliteta zrna – setvom samo deklarisanog semena. Država je na potezu – pomoć ratarima u setvi (subvencije za semensku pšenicu, adekvatnu naknadu razlike u ceni zbog manjih prinosa visokokvalitetne pšenice – to je prava strategija). Tako će se povećati devizni priliv kako prodajom pšenice tako i prodajom kvalitetnog brašna. Konkurencija u okruženju ne čeka, Mađarska uzgaja pšenicu poboljšivače i uz subvencije države postižu bolju poziciju na tržištu i tako nam preuzima deo tržišta u okruženju. Mlinari u BiH su uvozili takvu pšenicu i prodavali brašno visokog kvaliteta na tržišta koja su nekad kupovali brašno od nas.

Ukoliko je hektolitar ispod 70 prodajte pšenicu sada. Za kvalitetniju pšenicu čekajte da cena bude iznad 20 dinara i tada donesite odluku jer niko ne može da garantuje koliko će pšenica koštati u januaru 2020. godine na tržištu (uračunajte i troškove skladištenja, manipulacije). Uz prinos od 6 tona ostaće dovoljno i za ulaganje u sledeću setvu, blizu je oktobar.

Vreme je da razmislite o specifičnim sortama – spelta (NIRVANA) za početak, gazdinstvo Jevtić, Bačko Gradište.
e-mail:jevticdusko@stcable.net

Petar Jovičić