Agro Info Net Portal o poljoprivredi, cenama, turizmu
Setva na vreme je jedan od glavnih faktora uspešne setve uljane repice. Cena na berzama je izuzetan razlog da se površine pod uljanom repicom poduplaju. Uz prinos od 3 tone po hektaru prihod je visok.
Važno je primeniti sve mere za uspeh na kraju gajenja – kako to uraditi savetuje Vas S. Cvetković, dipl.ing , PSSS Srbija.
Gajenje uljane repice kao i svake druge ratarske ili povrtarske biljke ima svoje specifičnosti. Za njeno uspešno gajenje potrebno da se poznaju klimatsko – edafski činioci rejona kako bi se primenile odgovarajuće agrotehničke mere u cilju što boljeg iskorišćavanja genetičkog potencijala za prinos semena i sadržaj ulja u semenu.
Uljana repica se mora gajiti u plodoredu. U slučaju gajenja u monokulturi ili čestog vraćanja na istu površinu postoji opasnost od nagomilavanja insekata (buvači, ose listarice, razne pipe, sjajnik, podgrizajuće sovice) kao i bolesti (alternaria, kupusna hernija, sclerotinia itd). Ne treba je gajiti ni iza gorušice, suncokreta, soje, graška, mahunjača i deteline jer je podložna bolestima i insektima koji prezimljavaju u ostacima tih kultura.
Najbolji predusevi za uljanu repicu su oni koji ostavljaju dosta vremena za kvalitetnu pripremu zemljišta, zemlju bez korova i omogućuju dobro odsecanje plastice pri osnovnoj obradi, a to su rani krompir i rano povrće, a zatim dolaze strnine.
U našim rejonima gajenje pšenice je najčešći predusev. Sama uljana repica je, s obzirom da rano napušta zemljište, dobar predusev za mnoge ratarske biljke. Veoma je dobra za strnine, a naročito ozimi ječam koji se seje nešto ranije.
Setva na vreme
Priprema zemljišta za setvu uljane repice počinje odmah posle skidanja pšenice – ljuštenjem strništa. Ova operacija izvodi se na dubini od 13 – 15 cm i ima za cilj da se prekidom kapilarnih veza spreči isparavanje vode iz zemljišta kako bi ono u vreme osnovne obrade bilo što bliže optimalnoj, isprovociralo klijanje semena korovskih biljaka i strnine kako bi se kasnije oranjem uništilo, kao i zaoravanje žetvenih ostataka da bi se blagovremeno razgradili. Od vremena i načina izvođenja osnovne obrade u velikoj meri zavisi prinos semena. Osnovna obrada zemljišta za uljanu repicu obavlja se na dubini od 20 – 30 cm, u zavisnosti od tipa zemljišta. Uljana repica je veoma osetljiva na plitko obrađeno zemljište jer ima vretenast nerazgranat koren koji duboko prodire u zemljište, a ne formira ni adventivne korenove.
Duboko oranje treba izvršiti najkasnije tri nedelje pre setve da bi se 
zemljište sleglo, a posle oranja obavezno zatvoriti brazde i poravnati površinu, jer se time olakšava predsetvena priprema. Predsetvenom pripremom pre svega treba uništiti mlade korovske biljke i klijala semena i dobiti sitno -mrvičastu strukturu, jer je seme repice izuzetno sitno.
Melioracija zemljišta
Blagovremena, pravilna i optimalna primena đubriva su osnovni preduslovi za postizanje visokih i stabilnih prinosa. Uljana repica dobro reaguje na primenu i organskih i mineralnih đubriva. Ukupne potrebe repice, u toku vegetacije, za pojedinim hranivima za prinos od 3.000 kg/ha su: oko 210 kg, azota 75 kg fosfora i oko 300 kg kalijuma.
Ukupne količine fosfora i kalijuma potrebno je primeniti pre setve i to pola pre osnovnog oranja, a pola u predsetvenoj pripremi. Primena azota je jedna od najvažnijih tehnoloških mera od koje u mnogome zavisi prinos i stabilnost proizvodnje uljane repice.
Od ukupne količine azota 1/3 treba primeniti predsetveno, a 2/3 u vreme prolećnog porasta. Primena prevelike količine azota u jesen utiče na prebujan rast pa se biljke slabije pripremaju za zimu. Za setvu se mora upotrebiti kvalitetno seme.
Najvažnija je setva na vreme
Optimalni rok setve u našim uslovima je od 25. avgusta do 15. septembra. Vremenom setve se podešava stepen razvijenosti biljke u kojem će najbolje prezimeti. Na prinos semena se nepovoljno odražava i prerana i prekasna setva. Kod prerane setve razvije se u toku jeseni prebujan usev kod kojeg se izduži epikotil stabljike i takve biljke su neotporne na zimske nedaće.
Međutim, još negativniji uticaj ima prekasna setva, kada biljke ulaze u zimu nedovoljno razvijene, s malo rezervnih materija u stabljici i korenu pa lakše izmrzavaju, sporije se regenerišu u proleće i kasne u porastu. Repica se seje u redove sa međurednim razmakom 20-30 cm. Međutim, najčešći je razmak oko 25 cm jer se za setvu koriste sejačice za pšenicu gde se zatvara svaka druga lula. Potrebna količina semena, zavisno od sorte, kreće se do 3 kg/ha i treba da obezbedi 60- 65 biljaka na m2 posle nicanja ili 50-55 biljaka na m2 u žetvi. Dubina setve je 1,5-2,5 cm.
S obzirom na to da se uljana repica seje krajem avgusta početkom septembra, primena herbicida može i da izostane, jer većina korovskih biljaka propada tokom jeseni usled izmrzavanja. U zavisnosti od predkulture može doći ipak do klijanja i nicanja korovskih biljaka. U takvim uslovima gajena biljka može da zaostane u porastu i da tokom zime izmrzne zbog nedovoljne razvijenosti.
Najvažnija primena uljane repice je u: proizvodnji ulja, ishrani stoke i u novije vreme proizvodnji biodizela. Sadržaj ulja u smenu kreće se do 45%. Nusproizvodi su sačma i pogača, koje sadrže 20% belančevina i ugljenih hidrata, 8% ulja, mineralne materije, vitamine i druge korisne materije. Može se koristiti za zelenu krmu, u svežem stanju, ili kao silaža. Vredna je pčelinja paša. Pogodna je za zeleno đubrenje i idealna je „treća“ kultura, za razbijanje dvopoljnog plodoreda kukuruz – pšenica.
