Promena klime i suše mogu uništiti žitarice

Tople zime i vruća leta su sve češća, a promena klime može usloviti velike promene u proizvodnji pšenice. U Srbiji se suša ciklično ponavlja i drastično smanjuje prinose.

Regije u svetu, koje su značajni uzgajivači pšenice će imati češće i duže suše ako se klimatske promene nastave ovim tempom. Stručnjaci procenjuju da čak 60% tih područja mogu biti ugroženo. Modeli klimatskih promena koje su stručnjaci primenili tokom istraživanja ukazuju da će sadašnji uslovi ugroziti 15% od ukupnih površina pod pšenicom kod najvećih uzgajivača.

Promene u smanjenju emisija gasova koje bi ograničilo zagrevanje na nivo manje od 2 stepena Celzija iznad predindustrijskog razdoblja, dovodi da čak 30 posto svetskih površina za uzgoj pšenice može biti zahvaćeno manjkom vode što će sigurno dovesti do smanjenja prinosa na njihovoj teritoriji.

Srbija nije izuzetak. Sve su češći tropski dani kada dnevna temperatura prelazi 30 C, kiša je sve manje. U Vojvodini je oko 1990-ih padavina bilo više od 1000 litara godišnje po metru kvadratnom a sada za 10 poslednjih godina padavina je bilo tek 770 litara (zapadni deo) dok je istočni deo pokrajine sa 810 litara godišnje stigao do 585 litara godišnje po metru kvadratnom. Nemački stručnjaci su dali prognozu za kraj 21. veka – padavina će biti sve manje da će Dunav imati 20% manje vode u svom toku.

U prvim godinama ovoga veka kod nas se beleži 4 izuzetno sušnih godina. Štete od smanjenih prinosa se bile i do milijardu US dolara. Suše su bile 2003., 2007., 2011., 2012.

Godine 2007. su bile izuzetno visoke temperature, na 22 od 26 mernih stanica u Srbiji su zabeležene temperature iznad 35 C, dok je Smederevska Palanka zabeležila 44,9 C. Prinosi kukuruza i soje su bili manji za trećinu, suncokret za 22%.

Godine 2011. je zabeleženo 58 tropskih dana. Kiše nije bilo “ni za lek”, kukuruza je bilo manje za 11%, soje za 19% dok je suncokret voleo toplotu i doneo 14% više roda.

Došla je i 2012. godina, posle sušne zime 2011. Kiša skoro da nije padala za vreme vegetacije – umesto prosečnih 260 litara po kvadratnom metru palo je samo 60 – 85 litara. Šteta je bila ogromna, neki od stručnjaka pominju i 1,7 milijardi evra, ali državni statističari beleže vrednost od 1 milijarde evra.

Tada je suša zahvatila i SAD i doprinela da pšenica košta 9,24 US dolara za bušel (25 kilograma), sada je cena 4,90 US dolara za bušel. Kada se desi suša u zemljama koji su svetski veliki proizvođači, onda shvatite koliki je uticaj promene klime na naš život.

Navodnjavanje se spominje kao izlaz iz problema, ali naš kanal Dunav-Tisa-Dunav samo raspodeljuje vodu koje će biti manje u vodotokovima do kraja 21. veka. Još jedan problem je da navodnjavanje bez upotrebe stajnjaka na njivi, što dovodi do salinizacije zemljišta i eto začaranog kruga za nas. Goveda je sve manje u Srbiji a njihov broj se može povećati samo aktivnošću države što sada daje male rezultate. Broj goveda na početku 2019. godine je bio 878.000 svih grla. Analitičar Branislav Gulan navodi da bi trebalo vlasnike velikih površina zemljišta – tzv. tajkune – prisiliti da na svojih 120.000 hektara zemljišta gaje uslovno 1 grlo po hektaru i eto rešenja. Imali bi i meso za izvoz i đubrivo koje učestvuje u stvaranju humusa koji dobro čuva vodu u tlu i sprečava zaslanjivanje zemljišta. Zašto prosto rešenje kada može komplikovano, što komplikovanije to bolje – ali za koga?

Srbija mora biti spremna na nove izazove jer će zadovoljavanje potreba stanovništva za pšenicom (brašnom) biti od sve veće važnosti za državu. Ministarstvo poljoprivrede treba da razmišlja o tome.

Promena klime

Tokom inostranih istraživanja o uticaju mogućih nastupajućih suša do kraja veka na pšenicu uočena je korelacija (uzajamni uticaj) između pojave suša i kriza hrane u svetskim razmerama. Nauka stalno poboljšava odlike sorte pšenice i njihovu otpornost na sušu, ali velika promena prosečne temperature za više od 2 stepena Celzijusa bi ugrozilo ishranu milijardu ljudi.

Dnevna upotreba pšenice kroz razne proizvode čine 20 posto kalorija koje čovek troši. Godišnje se potroši više od 740 miliona tona za ishranu ljudi. To pšenici daje tako veliki značaj i mogućnost velikih suša u narednim dekadama može ugroziti živote stotine miliona ljudi.

Promena klime donosi suše

Stručnjaci su podsetili na veliku sušu u SAD-u iz 1930-tih kada je više od 10 godina poljoprivreda bila sasvim uništena u regiji Velike nizije. Šteta koja je nanesena bila je vrednosti veće od 1 milijarde US dolara (sada bi to vredelo više od 15 milijardi US dolara). Visoke temperature, nedostatak kiše, olujni vetrovi, prašina nošena olujom koja je prekrila useve je uslovila uništenjem useva i to je uslovilo migraciju više miliona stanovnika na istok SAD-a.

Da se ne ponovi ovako velika katastrofa i svetska proizvodnja pšenice ne uslovi glad u velikim delu naše planete potrebno je smanjiti emisiju gasova CO2, zaustaviti povišenje globalne temperature. Tu možete i Vi doprineti ako počnete da delujete na lokalnom nivou.

Petar Jovičić