Prodaja sa praga na gazdinstvu važi već 30 dana

Vanredno stanje će mnoge naterati da razmisle i da se odluče da prodaja sa praga proizvoda od voća i povrća i žitarica sa sopstvenih njiva, voćnjaka i povrtnjaka bude njihov sledeći korak. U ovoj situaciji moguća je i prodaja dostavom proizvoda na adrese potrošača. Društvene mreže pružaju šansu za prodaju i u ovim teškim uslovima.

Stupanjem na snagu 1. marta 2020. godine Pravilnika o proizvodnji i prometu malih količina hrane biljnog porekla šansa je tu. Sada se treba organizovati i ostvariti veći prihod nego prodajom sirovina za preradu nakupcima.

Možete da pravite džemove, sokove, turšiju od proizvedenog voća i povrća na svom gazdinstvu i to prodajete uz zadovoljenje osnovnih higijenskih zahteva za promet. Morate se registrovati kao preduzetnici i imati objekat za prodaju na imanju.

Prodaja sa praga

Pravilnik određuje koje neprerađene i prerađene proizvode biljnog porekla možete prodavati. To su brašno, peciva, testenine, voćni sokovi, proizvodi od termički obrađenog voća i povrća, proizvodi od sušenog voća, povrća i bilja, nisko kiseli proizvodi od povrća, prerađene gljive, hladno ceđena biljna ulja i biljni sokovi. Ako ih proizvodite na svom imanju ostvarićete i veći prihod. Znam teško je sada sve to organizovati, ali ova situacija će Vam dati snage da to postane Vaš cilj kako realizovati svoju muku po višoj ceni. Uz pomoć interneta možete se oglasiti i tako “preskočiti” nakupce i steći stalne kupce. Ko ima sreće da je nastanjen pored nekog izletišta, prometne linije za saobraćaj imaće sigurno uspeha.

Kada se registrujete, stičete i pravo na podsticaje koje ćete upotrebiti za jeftiniju savremenu proizvodnju i da uložite sredstva u promociju i reklamu proizvoda – tako ćete postati prepoznatljivi na tržištu. Ako proizvedete 10 tona džema godišnje i to sve prodate sigurno ćete zaraditi više nego prodajom voća od 25 tona.

Tačno se zna koliko možete proizvoditi na gazdinstvu za prodaju tokom godine. Proizvodnja se obavlja u objektu koji ispunjava higijenske zahteve za bezbednost hrane, ali bez sertifikata HACCP (HASAP) uz upotrebu svojih posuda i mašina.

Oni koji mogu se baviti ovim vidom proizvodnje i prodaje su:
* Proizvođač na gazdinstvu odnosno pravno lice ili preduzetnik koji proizvodi i prerađuje hranu koja je poreklom sa sopstvenog gazdinstva
* Proizvođač u objektu malog kapaciteta koji proizvede i prerađuje najmanje 50% hrane koja potiče sa sopstvenog gazdinstva
* Proizvode prodaje na lokalnom tržište – na sopstvenom pragu, zelenoj pijaci, maloprodajni objekat, prodaja dostavom na kućnu adresu i na sajmovima

Na godišnjem nivou moguće je prodati:

Brašno 32.000 kg
Hleb, peciva i ostali pekarski proizvodi 20.000 kg
Testenina 20.000 kg
Voćni sokovi, nektari i slično 16.000 litara
Proizvodi od termički obrađenog voća (džemovi, marmelade) 10.000 kg
Sušeno i kandirano voće 16.000 kg
Proizvodi od termički obrađenog povrća (ajvar, ljutenica) 8.000 kg
Sušeno povrće 4.000 kg
Proizvodi od aromatičnog i začinskog bilja 8.000 kg
Kiseli kupus, turšija 40.000 kg
Sušene i marinirane pečurke 8. 000 kg
Hladno ceđena biljna ulja 16.000 litara
Promet napitaka od povrća, žitarica (sveže ceđeni ili termički obrađeni) sve osim soka od voća 32.000 litara
Namazi biljnog porekla 8.000 kg
Prženi i pečeni proizvodi (pržene semenke i slično) 32.000 kg
Usitnjeni ili mleveni plodovi (maka, susama, lana) seckano voće, povrće, pomfrit, smrznuti program 8.000 kg