Rezidba vinograda – kako lastare orezati

Rezidba  vinograda – Važno je pravilno obaviti ovaj posao jer tu određujete odnos prinosa i kvaliteta grožđa. Svaka sorta ima svoje osobenosti i morate poznavati njihove osobine da biste dobili dobar prinos. Savete za pravilnu rezidbu vinove loze će Vam uputiti Mr Nebojša Mladenović iz PSSS Vranje.

Pri osnovnoj rezidbi vinove loze na zrelo izvestan broj lastara se odseca do osnove, a pojedini lastari se prekraćuju na izvesnoj udaljenosti od osnove. U zavisnosti od dužine tih delova lastara, koji se pri rezidbi ostavljaju na čokotu razlikujemo sledeće rodne elemente:

– kratki kondiri, delovi lastara orezani iznad 1. do 3. okca,

– dugi kondiri, delovi lastara orezani na 4 – 5 okaca,

– kratki lukovi, delovi lastara orezani za 6 – 8 okaca,

– lukovi srednje dužine, orezani na 9 – 12 okaca,

– dugi lukovi, orezani na više od 12 okaca.

Izbor dužine rodnih elemenata nije proizvoljan, vec zavisi od bioloških osobenosti gajenih sorti,  rodnosti okaca duž lastara, uzgojnog oblika i broja rodnih okaca koje treba ostaviti na čokotima pri obavljanju rezidbe. Razlikujemo tri osnovna načina rezidbe:

• kratku,
• dugu i
• mešovitu.

Rezidba vinograda – kako lastare orezati

Način rezidbe bitno utice na kretanje i porast lastara, njihovu rodnost i produktivnost.

S obzirom da se u prethodnoj vegetaciji na čokotima razvio veći broj lastara nego što je potrebno da se pri rezidbi ostavi kondira i lukova, to je omogućeno da se pri rezidbi vrši izbor najboljih lastara. Izbor lastara vrši se na osnovu njihovog položaja na čokotu, razvijenosti i zrelosti. Za lukove i kondire najpre se koriste lastari koji zauzimaju dobru poziciju na čokotu.

Ovi lastari treba da su zdravi, dobro sazreli i da su dostigli odredene sortne karakteristike,

• dužinu,
• debljinu,
• izgled,
• obojenost i sl.

Za rezidbu na kondire i lukove mogu se podjednako koristiti osnovni lastari, lastari suočice, jalovaci i zaperci, ukoliko su se razvijali u podjednakim uslovima i dostigli isti stepen porasta i zrelosti. Na ovakvim lastarima formirana su rodna zimska okca, iz kojih se u narednoj godini mogu razviti rodni lastari. Medutim, ako pojedini lastari značajnije odstupaju od normalnih karakteristika za sorte i uslove gajenja, njih ne treba koristiti za lukove i kondire. Dosta tanki ili debeli lastari nisu dobri za ostavljanje novih kondira i lukova, jer su njihova okca slabije rodnosti. Ako smo prinudjeni da i ovakve lastare koristimo pri rezidbi, onda se tanki lastari prekraćuju na kratke kondire, a debeli lastarina duge lukove.

Rezidba vinograda – Najpovoljniji su lastari srednje debljine za sortu i uslove njenog gajenja. Lastari koji su se razvili na prošlogodišnjim kondirima su najbolji, jer su razvijeniji. Na njima su formirana rodnija okca. Na kratkim kondirima bolje se razvijaju vršni lastari, pa se oni najviše koriste za ostavljanje lukova i donošenje roda u narednoj godini. Izbor lastara za rezidbu zavisi i od specifičnosti pojedinih uzgojnih oblika.

Na uzgojnom oblicima sa prizemnim stablom u vidu zadebljale glave ili pehara, vodi se računa da se pri rezidbi ostavlaju kondiri na obodima stabla. Lastari koji se nalaze u sredini zadebljalog stabla rastu u senci i nisu pogodni za donošenje roda u narednoj vegetaciji. Izbor najboljih lastara za rezidbu mogu da obave samo kvalifikovani iskusni radnici, koji dobro poznaju biološke osobenosti sorte, uzgojne oblike i principe rezidbe vinove loze.

Mr Nebojša Mladenović

Dipl. ing. poljoprivrede – smer voćarstvo i vinogradarstva

PSSS Vranje

foto pixabay.com

Rezidba vinograda