Koren vinove loze – površinski, brandusi

Koren vinove loze – površinski, brandusi. Dubina korena kod vinove loze je od 30 – 70 cm, ali neki imaju dužinu iznad 150 cm. Savetuje Vas Sanja Čokojević, dipl.ing.voćarstva i vinogradarstva, PSSS Srbija.

Uklanjanje površinskih korena sa čokota

Uloga korenovog sistema u životu vinove loze bila bi:
– da učvrsti čokot za zemljište,
– apsorbuje vodu i u njoj rastvorene mineralne materije,
– vrši sintezu izvesnih organskih jedinjenja,
– apsorbuje izvesnu količinu CO2,
– služi kao deponator hranljivih materija i izumiranjem obogaćuje zemljište hranljivim materijama

Glavni deo korena razvija na dubini od 30-70 cm ispod površine zemljišta. Ugao koji zaklapa korenov sistem u odnosu na vertikalnu osu reznice naziva se ugao geotropizma. Ova osobina je važna kod izbora odgovarajuće podloge za tip zemljišta. organskih jedinjenja

Na suvim zemljištima biraju se podloge koje imaju manji ugao geotropizma (Vitis berlandieri, Vitis rupestris) jer koren prodire dublje i osigurava kontinuirano snabdevanje vodom i hranjivim materijama, dok je za dublja i vlažnija zemljišta pogodnija podloga sa većim uglom geotropizma (Vitis riparia) jer razvija pliće korenje.

U zavisnosti od načina postanka biljke kod vinove loze se formiraju dva tipa korenovog sistema: Primarni (pravi) i adventivni. Primarni korenov sistem imaju biljke koje su se razvile iz semena (generativno). Prisutan je u postupku selekcije, pri stvaranju novih sorti postupkom hibridizacije. Adventivni korenov sistem imaju biljke koje su nastale pri vegetativnom načinu razmnožavanja loze položenicama, reznicama i kalemovima. Koren raste i raspoređuje se u zemljištu u zavisnosti od bioloških osobenosti sorti i loznih podloga, klimatskih i zemljišnih uslova, primenjene agrotehnike.

Koren vinove loze – površinski, brandusi

Adventivni korenov sistem, sastoji se od više spratova žila:
1. Površinske žile ( rososkupljači, brandusi)
2. Središnje žile
3. Dubinske žile (osnove)
Površinske žile ili brandusi su žile koje se razvijaju ne samo iz vršnog dela korenovog stabla, nego i iz plemenitog dela kalema i tada su mnogo štetnije, ako se redovno ne uklanjaju. Kada je zemljište vlažnije površinske žile se brže razvijaju, što dovodi do zakržljavanja osnovnog korena. Treba spomenuti i to da su brandusi podložni izmrzavanju zimi i stradanju od suše u toku leta jer se razvijaju plitko. Oni se razvijaju na dubini od 5 – 10cm.

U sušnom periodu površinske žile nisu u mogućnosti da obezbeđuju biljku vodom, što se nepovoljno odražava na razvoj čokota, a nije redak slučaj da dodje i do uginuća čokota. Uklanjanje površinskih žila je obavezna mera u mladim vinogradima, posebno u toku prve tri godine posle sadnje. Prvenstveno uklanjamo korene koji su izbili iz plemenitog dela čokota, plemke iz delova u površinskim slojevima zemljišta. Oni se jače razvijaju tokom vegetacije kada je zemljište vlažnije. Njihovo uklanjanje obavljamo makazama sasecanjem do korenovog stabla, kako bi se ubrzao razvoj osnovnih korena i oni zauzeli što veći prostor i prodrli dublje. Brandusi se najčešće uklanjaju u dva navrata: prvi put početkom jula – drugi put krajem avgusta.

Sanja Čokojević, dipl.ing.voćarstva i vinogradarstva