Agro Info Net Portal o poljoprivredi, cenama, turizmu
Veliki metilj – Veoma opasan i čest parazit kod raznih vrsta životinja, a kod nas se najčešće javlja kod krava i ovaca koje dugo vremena provode na pašnjacima. Koliko intenzivno životinje oboljevaju pokazuje i podatak klaničara da 20-70% zaklanih ovaca i 10-40% zaklanih krava ima u svojim organima prisustvo ovog parazita. Karakterističan je za vlažne regione i podbarne pašnjake jer parazit za svoje prelazne razvojne oblike zahteva prisustvo barskog puža i vlažnu sredinu.
Veliki metilj je opasnost koja stalno preti
Metiljavost izaziva parazit Fasciola hepatica-pljosnati crv veličine 2-5 cm. Unosi se putem hrane, dospeva do jetre i naseljava se u žučnoj kesi i kanalima gde izaziva dosta ozbiljne poremećaje. Životinje napadnute metiljem su loše telesne kondicije, malaksale, brzo se umaraju, gube apetit, imaju ozbiljno smanjenu produktivnost (mlečnost, prirast), a kod ovaca –karakterističan podvilični otok.
Profilaksa – Glavni rezervoar parazita su životinje zaražene metiljem pa mere za sprečavanje širenja zaraze obuhvataju otkrivanje i lečenje zaraženih životinja – u periodu jeseni i ranog proleća, onda zabrana upotrebe pašnjaka na vlažnim terenima, njihovo isušivanje i uništavanje prelaznih domaćina. S obzirom na učestalost zaraze i posledice koje izaziva veliki metilj spada u uporne i ekonomski veoma štetne parazite, te se njegovom otkrivanju i lečenju mora pridati velika pažnja, a preventivne mere moraju biti redovne.
dipl.ing.Svetislav Marković
Razmnožavanje
Metilji su pretežno hermafroditi. Polni sistem je veoma složen i zauzima najveći deo tela. Produkuju veliki broj jaja, što je odlika svih parazita i predstavlja poseban vid adaptacije na parazitski način života. Neke vrste metilja imaju sposobnost produkcije i do pola miliona jaja u toku svog života.
Životni ciklus metilja
Mnogi metilji imaju složen životni ciklus, koji uključuje nekoliko vrsta larvi i nekoliko domaćina. Domaćin u kome parazitira odrasla jedinka metilja označava se kao stalni – definitivni domaćin, dok se domaćin u kome parazitira larvalni stadium označava kao prelazni domaćin. Razviće je različito kod raznih vrsta sa različitim domaćinima, što se može videti na primeru razvojnog ciklusa Velikog metilja.
Veliki metilj veličine je 3 – 5 cm. Živi u žučnim kanalima goveda, ovaca, ponekad i čoveka. Domaćin izmetom izbacuje veliki broj sitnih jaja. Ako jaje dospe u vodu, iz njega će se razviti larva koja je pokrivena trepljama pomoću kojih pliva. Larva živi kratko, samo oko 30 – 40 časova, i za to vreme se ne hrani. Da bi se razviće nastavilo, potrebno je da pronađe prelaznog domaćina – malog barskog puža u čije telo aktivno prodire.
U barskom pužu razvija u sledeći stupanj – nepokretni mešak, u kome se obrazuje nova generacija larvi. One se umnožavaju i daju još jednu larvalnu generaciju. Larve poslednje generacije izlaze iz puža, ulaze u okolnu vodu u kojoj plivaju pomoću repa, a zatim se pričvršćuju za stabljike trave i izlučuju oko sebe zaštitnu opnu – incistiraju se, prelazeći u stupanj mirovanja. Zahvaljujući zaštitnoj opni veoma dugo mogu da ostanu u životu. Stoka se može zaraziti i sa incistiranim larvama, koje ostaju i na isušenoj livadi.
U crevu ovce ili goveda puca opna i razvija se mladi metilj koji krvnim putem dospeva do žučnih kanala. U razvojnom ciklusu ovog metilja učestvuju, dakle, dva domaćina, od kojih su ovca ili goveđe stalni domaćini, a vodeni puž prelazni domaćin. Zaražene životinje imaju otok ispod vrata, opada im dlaka, malaksale su, a mogu i da uginu. Čovek se zarazi metiljima ukoliko popije vodu zagađenu jajima, ako gricka seno ili travu sa plavnih livada ili jedući salatu pripremljenu od livadskog bilja, a da ga prethodno nije dobro oprao.
Ishrana
Odrasle jedinke se hrane tkivom jetre domaćina. Larve redije se hrane digestivnim žlezdama i jetrom barskog puža, dok slobodnoživeći larvalni oblici, miracidijum i metacerkarija se ne hrane.
Patogenost, epidemiologija i profilaksa
Infekcija metiljem, iako retka kod čoveka, izaziva oštećenja jetre i žučnih puteva zbog mehaničkog i toksičnog dejstva parazita. Javlja se: otok jetre, žutica usled začepljenja žučnih puteva, upala jetre zbog sekundarne infekcije bakterijama. Glavni rezervoar parazita su životinje zaražene metiljem pa mere za sprečavanje širenja zaraze obuhvataju otkrivanje i lečenje zaražrenih životinja, zabrana upotrebe vode koja je zaražena metiljima kao i upotreba neoprane salate ili povrća. U južnoj Francuskoj, Alžiru, Kubi i Latinskoj Americi infekcije metiljem predstavljaju značajan zdravstveni problem.
Literatura
Brigita Petrov, Miloš Kalezić, Biologija za drugi razred gimnazije prirodno – matematički smer i drugi razred poljoprivredne škole, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2003.
