Gajenje domaćih životinja na farmi ..?

Gajenje domaćih životinja na velikim farmama industrijskog tipa danas predstavlja najveću oblast na svetu u kojoj postoji zabrinutost zbog problema u smislu dobrobiti životinja. Milijarde domaćih životinja širom sveta gaje se iza zatvorenih vrata velikih farmi. One se stavljaju u kaveze, zbijaju i zatvaraju, teraju da izuzetno brzo rastu i iscrpljuju do granica fizičke izdržljivosti u jurnjavi za više mesa, mleka i jaja. Do brzog uspona sistema velikih farmi industrijskog tipa u SAD i Evropi došlo je u drugoj polovini prošlog veka. Ove sisteme karakteriše veliki broj domaćih životinja koje se zatvaraju u kaveze ili boksove i zbijaju u staje (obično) bez prozora. Ovaj pristup se opisuje uz pomoć četiri klasične metode uzgajanja životinja na velikim farmama: boksovi za telad, odeljci i kavezi sa vezivanjem za suprasne svinje, intenzivne farme brojlera i kavezne baterije za kokoške nosilje.

Ovi sistemi su i dalje široko rasprostranjeni u SAD

Tri od ovih klasičnih sistema iz šezdesetih godina 20. veka – boksovi za telad, odeljci za krmače i kavezne baterije – predmet su dalekosežnih reformi u Evropskoj uniji (EU). Iako se reforma odnosi na Evropu, ovi sistemi se brzo šire u drugim delovima sveta, čak i u zemljama u razvoju. Potrošnja mesa u zemljama u razvoju je u stalnom porastu. Pritisak da se širom sveta proizvodi i prodaje jeftino meso dovodi do širenja intenzivne poljoprivrede u celom svetu. Ljudi i u razvijenim zemljama i u zemljama u razvoju vode računa o količini i poreklu mesa koje jedu i na taj način ne podržavaju gajenje životinja na velikim farmama.

Gajenje životinja na velikim farmama industrijskog tipa nije samo loše po dobrobit životinja i njihovo zdravlje, već je i dokazano da ima štetan uticaj na brojne oblasti :

• na životnu sredinu : stvaranje zagađenja, velike koncentracije otpada i gasova staklene bašte
• na genetsku raznovrsnost : usled selektivnog uzgoja produktivnih sorti
• na ljudsko zdravlje : povećava se rizik obolevanja lokalnih zajednica i otpornost na antibiotike
• na povećanje siromaštva : velike farme ostavljaju male uzgajivače životinja bez posla i stvaraju masovno nezaposleno siromašno stanovništvo, naročito u zemljama u razvoju
• na bezbednost hrane : oslanjanjem na tehnologiju i ogromnim ulaganjima u hranu i vodu glad se ne smanjuje tako efikasno kao malom lokalnom proizvo- dnjom, a rizikuju se gubici stoke usled bolesti koje se šire “kolonijama” životinja koje se gaje na farmama.

SVINJE

Suprasne svinje se u okviru sistema intenzivnog stočarstva često zatvaraju u niz malih, uskih boksova u toku čitave bremenitosti koja traje šest nedelja; poznati su kao odeljci za krmače ili uklještenja za suprasne svinje. Odeljci za krmače su toliko uski da krmača ne može čak ni da se okrene. One se na nekim farmama vezuju uz pomoć teških lanaca. Time se onemogućava prirodno ponašanje ovih inteligentnih životinja, što dovodi do neprirodnog repetitivnog ponašanja kao što je grizenje rešetki. Naučna istraživanja pokazuju da produženo zatočeništvo može uticati na zdravlje i izazvati šepavost, probleme sa urinarnim traktom, povrede stopala i slabost kostiju.

Odeljci za krmače i za vezivanje su zabranjeni na Filipima, u Floridi i u EU (EU zabranjuje vezivanje od 2006. a odeljke od 2013).     Suprasne svinje se pre prašenja premeštaju u uklještenja za prašenje koji se koriste za fiksiranje krmača, da bi se sprečilo da prasići budu zgnječeni. Njima se krmača sputava, ali se prasićima omogućava slobodan pristup hrani. Uklještenjem za prašenje se suzbija jak instinkt krmača da napravi gnezdo za svoje prasiće. Studije ponašanja pokazuju da suprasne krmače 24 sata pre prašenja više vole da imaju pristup slami za pravljenje gnezda nego pristup hrani.     Međutim, postoje i drugi načini da se spreči da prasići budu zgnječeni. Problem je izazvan selekcijom rasa, što dovodi do ogromnih i trapavih krmača. Neke rase nemaju ovaj problem, pa bi najtrajnije rešenje bila selekcija radi dobijanja krmača sa dobrim majčinskim osobinama. Međutim, postoje alternativni sistemi čak i kod sadašnjih teških sorti, na primer prašenje na otvorenom u “kaveznom” sistemu držanja stoke.

Kada se prasići odvoje od majke sa oko mesec dana, često se gaje u praznim oborima sa podovima od betona ili letava. Nedostatak prostirke prestavlja ozbiljan problem u smislu dobrobiti jer prostirka poput slame pruža prasićima fizičku i termičku udobnost, mogućnost za žvakanje, rovanje i istraživanje, i hranljiva vlakna. Još jedan problem u vezi sa dobrobiti u intenzivnom gajenju svinja na farmama predstavlja praksa kidanja zuba i sečenje repova prasićima.

  BROJLERI

Brojleri su pilići koji se gaje zbog mesa. Oni se u intenzivnim sistemima zbijaju u prazne kaveze. Selektivno se gaje da bi veoma brzo porasli i za samo pet do šest nedelja dostigli telesnu masu za klanje. Stopa njihovog rasta je tako ekstremna da mnogi pate od slabosti nogu i postaju osakaćeni jer im tela prebrzo rastu da bi noge mogle da ih drže. Pate i od oslabljene funkcije srca i pluća, jer njihovi organi ne mogu da drže korak sa rastom tela. Kako rastu, počinju da zauzimaju čitav kavez. Zbijanjem se pticama ne pruža prilika za kretanje. Slabost nogu znači da ptice često nisu u stanju da dođu do hrane i vode, pa zato umiru. Druge pate od osipa na grudima, rana na zglobovima i kožnih oboljenja, pošto sede na prostirci natopljenoj izmetom.

Pošto su brojleri dobijeni selekcijom radi brzog rasta, potrebno je da pojedu ogromne količine hrane. Dozvoljava im se da jedu koliko hoće, pa su mnogi skloni gojaznosti, problemima sa kostima i oslabljenoj funkcije srca već sa nekoliko nedelja života. To predstavlja problem proizvođačima matičnog zapata, jer te ptice treba držati dok ne dostignu polnu zrelost i budu u stanju da se razmnožavaju. Da bi se to postiglo, ovim priplodnim životinjama se daje prilično redukovana hrana, oko ¼ do ½ onoga što bi “prirodno” pojeli. Zbog toga su hronično gladni, frustrirani i pod stresom.

 KOKOŠKE NOSILJE

Većina kokošaka nosilja se intenzivno gaji u kaveznim baterijama u toku čitavog njihovog produktivnog života. Po 90.000 (ili više) ptica se drži u jednoj hali, a kavezi se ređaju jedan na drugi u četiri do devet nivoa. U ovim malim žičanim kavezima se drži veliki broj kokošaka, a svaka kokoška ima manje prostora nego što je površina ovog lista. Ptice u ovakvim uslovima ne mogu da rašire krila. Pate i od problema sa nogama i stopalima. Pošto se stalno češu o žičane kaveze, u velikoj meri im otpada perje, dobijaju modrice ili im se oguli koža.    EU zabranjuje kavezne baterije od 2012.

Kokoška koja je srećna može slobodno da traži hranu, da se kreće, čisti perje kljunom, kupa se u prašini, da se skloni na sedalo kad god se oseti ugroženom i napravi gnezdo u kojem će nositi jaja. To je onemogučeno kokoškama koje se nalaze u sistemu kaveznih baterija.     Da bi se smanjile povrede koje su posledica preteranog kljucanja koje se javlja kada je sputanim kokoškama dosadno ili su frustrirane, praktično svim kokoškama nosiljama se odseca deo kljuna. Podsecanje kljuna je bolan postupak koji obuhvata sečenje kosti, hrskavice i mekog tkiva. Ovaj postupak je u potpunosti biti zabranjen u Ujedinjenom Kraljevstvu od 1. januara 2011.     Još jedan ozbiljan problem u smislu dobrobiti jeste prisilno mitarenje. Kokoške u komercijalnim uslovima počinju da nose manje jaja nakon jedne godine proizvodnje i po prirodi bi se mitarile jednom godišnje. Prisilno mitarenje, kada se kokoške izgladnjuju 18 dana, predstavlja šok za sistem ovih ptica i tera ih da neprirodno brzo odbacuju perje. Time se kokoške teraju da započnu još jedan ciklus nošenja jaja, mnogo brže nego što bi do toga došlo prirodnim putem. Praksa prisilnog mitarenja je već zabranjena zakonom u Ujedinjenom Kraljevstvu i retko se praktikuje u Evropi. Međutim, i dalje postoji u nekim delovima Azije i SAD.

  TOVNA GOVEDA

Tovilišta su prazni obori u kojima se životinje zbijaju i hrane neprirodnom hranom koja se sastoji od žitarica. Time se podstiče brzo dobijanje na težini, ali se sprečava normalno ponašanje prilikom ispaše, ishrane i preživanja, kao i normalna fiziološka funkcija creva. U oborima nema trave, a goveda stoje na nagomilanom blatu i izmetu, što dovodi do problema sa stopalima koji se pogoršavaju promenama u njihovoj fiziologiji. Zdravlje se u ovim pretrpanim i nehigijenskim uslovima održava jedino stalnim davanjem antibiotika koji sprečavaju širenje bolesti. Danas je uveliko prihvaćen stav da ova redovna upotreba antibiotika kod domaćih životinja predstavlja sve veći rizik po ljudsko zdravlje jer se podstiče stvaranje bakterija otpornih na antibiotike kojima se mogu inficirati i ljudi i goveda.

Rast se u mnogim zemljama poput SAD podstiče i davanjem veštačkih hormona. Oni zatim utiču i na fiziologiju i na ponašanje životinja. Pošto je reč o polnim hormonima, oni verovatno doprinose da se javljaju problemi u socijalnom ponašanju. Ovi problemi počinu mešanjem nesrodnih životinja, a pogoršavaju se zbog zbijanja neprirodno velikih grupa životinja istog uzrasta. Jedan od najgorih problema je “naskakanje”, kada neke neke životinje neprestano naskaču jedna na drugu, ponekad sve dok životinje na koje naskaču ne uginu ili ne polome nogu i moraju da se odstrane iz priploda.   Drugi problemi u smislu dobrobiti potiču od uslova kojima su životinje izložene, kada nema zaklona od sunca ili kiše. Goveda u ekstremnim vremenskim prilikama u mnogim oblastima gde se nalaze tovilišta ozbiljno pate od stresa izazvanog toplotom ili od zbog ograničenosti na stalno mokru zemlju. Blato i mulj u kojima stoje posle kišnih oluja toliko su duboki da goveda ne žele da legnu, pa pate i od uskraćivanja odmora.     Prirodan životni vek goveda je od 20 do 25 godina. Me?utim, tovna goveda se obično odbijaju od sise u uzrastu od 6 do 10 meseci, žive od 3 do 5 meseci na otvorenom, 4 do 5 meseci se tove u tovilištu i kolju se  u uzrastu od 15 do 20 meseci.

  MLEČNE KRAVE

Mlečne krave se selekcijom i neprirodnom ishranom žitaricama iscrpljuju do krajnjih granica fizičke izdržljivosti da proizvode velike količine mleka, oko 10 puta više nego što bi to činile u normalnim uslovima. Krave se teraju na razmnožavanje u ranom uzrastu, a telad se oduzima već jedan dan nakon rođenja. Mlečna krava pati zbog traume izazvane oduzimanjem teleta i često danima muče. Zatim se muze oko osam meseci, nakon čega se ponovo oplođuje. Ovaj ciklus se obično ponavlja dva ili tri puta pre nego što krava postane nezdrava ili “neekonomična”. Krava je u toj fazi fiziološki “iscrpljena” i nije više u stanju da drži korak sa “ekonomskom potražnjom”. Mlečna goveda se često kolju u uzrastu od četiri do pet godina, uprkos životnom veku koji iznosi preko 20 godina.

Drugi problemi u vezi sa dobrobiti obuhvataju sledeće:

• Selektivno uzgajanje u cilju dobijanja preterano velikih vimena, udruženo sa šepavošću zadnjih nogu
• · Preterano hranjenje skrobnom, visokoproteinskom hranom što može izazvati probleme sa   varenjem i dovesti do bolne upale papaka pod nazivom “laminitis”
• ·Loš smeštaj u pregrađenim štalama
• ·Neprihvatljiv nivo mastitisa: bolne infekcije vimena
• Velike stope šepavosti

savetodavac Zoran Kozlina

PSSS ŠABAC