Malina 250 dinara /kg , zatim 200 dinara /kg

Malina 250 dinara /kg , zatim 200 dinara /kg … može li još niže? Dogovor malinara i hladnjačara, uz (ne)moć države, postoji ili ne?

Država se ne meša, tržište je sve – nema tu puno priče, kažu činovnici naši. Ko je jači taj …, ostali samo treba da donesu malinu i čekaju – šta , ne zna se. Neka udruženja malinara kažu da dogovor nije bio postignut – zar da država laže? Otkupljivači plaćaju 200 – 220 dinara za kilogram, nema najave pove-ćanja cena u otkupu. Država “moli” hladnjačare na fer dogovor – kojima je sigurno jako teško i treba im još koji subvencionisani kredit, ako može i bez kamate. Za proizvođače šta ostane. Ako se sete, sete … A šta će biti sa kućom – smanjiće se ili …?

Profesori Instituta iz Čačka su rekli da je proizvođačka cena maline 240 dinara za kilogram, uz prinos od 10 tona po hektaru ! Koliki je prinos kod naših uzgajivača? Ne bi pogodili – prosečno je to 5 – 6 tona po hektaru. Ko tu zarađuje ? Proizvođači sigurno ne. Zato naša proizvodnja opada iz sezone u sezonu i sve smo niže na svetskoj lestvici proizvođača. Ne tako davne 2019. godine hvalili smo se sa proizvodnjom većom od 110.000 tona, neki kažu i 120.000 tona, godišnje, Eh, ta sretna vremena. Sada se govori o proizvodnji 35.000 – 40.000 tona.

Malina 250 dinara /kg, zatim 200 dinara /kg …

Predlog je da se proizvođači zadovolje naknadnim obračunom od potencijalne zarade kada je trgovci plasiraju u EU, Rusiju, Bliski istok … Taj bi odnos prihoda bio 60% za proizvođače, 40% za hladnjačare. Da li će toga biti? Verujem da će “logistički” troškovi naglo porasti i “pojesti ” veliki deo zarade, koja treba da se deli.

MALINA FERTODI ZA DUGI PERIOD BRANJA

Šta nam valja činiti? Rešiti da želimo da proizvodimo malinu, sa sertifikovanim sadnicama, uz pomoć države subvencijama i jasnim planom kako je plasirati svežu – zamrznutu, preraditi pa plasirati… Oformiti stručne centre koji će biti baza za osnivanje prerađivačkih centara u malim sredinama, dok bi plasman bio pod jednom “kapom” uz profesionalni menadžment (koji je odgovoran i proizvođačima), gde bi proizvođači bili aktivni učesnici svojim pravom glasa – jednako vredan kao i drugih saradnika, bez “više jednakijih” , za promenu. Setite se orvela i dela “Životinjske farma”.

Zajednički interes, ista prava u odlučivanju svih članova, ali i poštovanje donetih odluka i sprovođenje svih članova, bez izuzetka. Deli se dobit, ali i rizik. Tako svojim odlukama doprinosite zaradi, ali i možete uticati na smanjenje rizika, jer ste zainteresovani. Ovako preda se malina, pa videćemo šta će biti – hladnjačari mudro ćute kada zarađuju, kada je kriza – državo u pomoć. Da li znaju šta će prodavati kada maline bude još manje? Ne spava ni konkurencija iz Poljske, Ukrajine gaji sve više maline …