Agro Info Net Portal o poljoprivredi, cenama, turizmu
Mleka ima , mleko nije problem — mleko jeste problem. Premija od 15 dinara po litri je zadovoljila mnoge uzgajivače, ali dugoročno je to samo gašenje požara, sistem nije uspostavljen i vidimo se ponovo za godinu , dve.
Davanje 30.000 po grlu će omogućiti da deo državnih davanja ostane kod onih koji isporučuju mleko, da se ne prelije u druge državne strukture. Bespovratna sredstva za nabavku junica će neke privoleti da krenu u novi ciklus, ali verovatno da one koje su štale ispraznili neće ponovo vratiti na staru stazu. Jednom ko napusti uzgoj mlečnih krava, teško poželi da ponovo 365 dana bude u obavezi, da nema odmora i praznika, a da mlekare i država odlučuju o njihovom finansijskom uspehu – ne njihov uloženi trud i rad.
Tokom 2022. godine uvoz mleka iz Poljske je vredeo šest miliona evra (8.204 tona). Iz BiH je uvezeno 18.823 tona mleka i mlečnih proizvoda vrednih skoro 12 miliona evra. To su uglavnom proizvodi za robne marke velikih trgovinskih lanaca u Srbiji, kao i ispostave kompanija Imlek, Megle koje posluju u Srbiji. Nastavak problema sledi.
Mleka ima , mleko nije problem
Primer kako se stvara ekonomska međuzavisnost proizvođača i prerađivača je primer iz SLOVENIJE (autor Branko Krstin). Sada imamo i primer iz Srbije. Mlekara “Naše Zlatka ” iz Čajetine je odlučila da sačuva “male” proizvođače i uz otkup od 2.000 litara mleka dnevno sačuva sela. Početak je težak, ali ekonomska računica je tu – plasman je obezbeđen na Zlatiboru i samo je na proizvođačima da očuvaju kvalitet dok mlekara treba da očuva DOBAR finansijski odnos prema njima. Sada je cena u otkupu 65 dinara za litar mleka dok je otkup organskog mleka po 90 dinara za litar. Želje su da ova “mala” mlekara postane isključivo preradni centar za organsko mleko dok će komercijalni uzgajivači imati novu mlekaru kapaciteta 20.000 litara, sa proizvodima od mleka koje se doprema isključivo sa rejona Zlatibora.
Dok interes uzgajivača mlečnih goveda ne bude povezan sa interesom prerađivača – mlekara i konačno trgovaca dotle ćemo imati ministre koji se ponose prodajom traktora (stranih), ali ne i uvozom mleka i svinjskog mesa. Tako će domaća proizvodnja biti stalno u ciklusima cena koje donesu minimalni profit uzgajivačima, ali i ciklusima kada se gasi proizvodnja i kada država “gasi” požar, ali ne stvara sistem koji funkcioniše. I tako do sledeće krize i novih gubitaka proizvođača. Ko bude srećnik, taj i dobije nagradu za svoj trud.
Mleko je sada “na tapetu”, meso će biti … Sadašnja ministarka poljoprivrede naglašava da država sve čini da isplate zakasnele subvencije, da se okreće novi list kao da bivši ministar nije bio na istom putu, da nije radio u korist poljoprivrednika … ili možda u korist kompanija? Sada je vreme promena, vreme kada će država dati više sredstava poljoprivrednicima, biće efikasnija i davanja države neće kasniti mesecima… Čekali smo prvih 100 dana Vlade kao da nismo čekali već 365 dana. Kaže se – videćemo, ali zar nije vreme da više se ne čeka novi ministar da obeća da će sada biti bolje, brže, jače… Već viđeno, rekli bi mnogi i nastavlja se vrzino kolo interesa, moći i uticaja koji na kraju donesu ovakve rezultate … ili ovo i nisu rezultati nego problemi koji nisu trebali to da postanu da se radilo u interesu proizvođača, kaji su govorili da mleka neće biti. I nije ga bilo. I šta sad. Pa ništa.
Petar Jovičić
