Naša posla, rekao bi narod i čekao bolja vremena

Ne može bez “snalaženja” – naša posla, što kaže naš narod. Razmena junadi za kukuruz, slamka spasa za uzgajivače kada tržište diktira svoj princip – ko ima pare u njega i topuz.

Robne rezerve su počele da dodeljuju kukuruz za dopremljenu junad i reklo bi se sve ide po planu, kad… Skladištari se dosetili kako da uzmu još neki dinar iako im država (to jest svi mi) plaćamo što skladište kukuruz. Preko hleba pogače. Zahtevaju od uzgajivača da sklope neki novi ugovor pri preuzimanju kukuruza i da normalno naplate neke “troškove” koji su im već plaćeni. Možete zamisliti kada uzgajivač dođe da preuzme kukuruz i barem tako ostvari neku zaradu na uloženoj muci tokom tova kada ga sačekaju “skladištari”. Neki su se baš zaneli pa traže da im se plati zato što kukuruz ima manje vlage od 14% (što je prema standardu maksimum vlage kukuruza za skladištenje) i da su oni zaslužni za manje vlage u zrnu i više suve materije!? Ima li kraja našoj muci?

Naša posla

Da nastavimo. Formirana je radna grupa da se stara o malinarima, malini, cenama i poštovanju zakona. Ponovo će se družiti svi u lancu – od proizvođača, birokrata iz ministarstva, PKS, carine, inspekcije, hladnjačara i dobiti za rezultat …??? Setite se najava da će cena maline u otkupu 2020. godine biti ispod jedan evro! Setite se takođe radne grupe iz marta 2019. godine koja je odredila CENU KOŠTANJA maline od 139,30 dinara za kilogram (pri prinosu od 8 tona po hektaru). Gde je još za zaradu i akumulaciju. Ne treba država da određuje cenu, ali mora da reguliše ucene otkupljivača jer maline će biti sve manje i manje (ne računam uvoz maline iz BiH koja se izvozi kao domaća?). Izvoz maline godišnje donosi oko 230 miliona US dolara što govori da je važnost izvoza malina strateški značajan. To treba država da uvaži.

Sada kada znamo da je u izvozu smrznute maline dostignuta cena od 2,20 do 2,40 evra za kilogram, uzgajivači priželjkuju u otkupu cenu od 1,50 evra za kilogram, neki i više, ali tržište (kako kaže Ministarstvo poljoprivrede) određuje cenu. A na tržištu pobeđuje jači (šta mislite ko drži i nož i pogaču?).

Prošle godine je proizvedeno oko 65.000 tona maline. Ove sezone će maline biti još manje nego prošle jer sa terena su mnogi malinari javili da se maline suše u značajnoj meri. Kvalitet sadnica je opao, ulaganja su manja jer je i ekonomska dobit od uzgoja manja. Hladnjačari će opet u klin, malinari u ploču. Čekajući još jedno rešenje od radne grupe ostaje da se nadamo da ne bude – mnogo babica, kilavo dete.

Petar Jovičić