Agro Info Net Portal o poljoprivredi, cenama, turizmu
Suncokret rodio 30% manje nego 2020. godine. Cena je na početku bila 44 dinara za kilogram (akontacija) ali sada je to malo za proizvođače. Velike kompanije – otkupljivače nude 53 dinara za kilogram – konačna cena ?
Ove godine suncokret je dobro krenuo, visoke temperature je dobro podneo, bolesti nisu bile široko zastupljene na njivama, ali ipak je suša umanjila rod. Prvi izveštaji sa njiva su da je prinos 2,2 do ređe 3 tone po hektaru, u zavisnosti od položaja parcele. Ocenjuje se da će prosečni prinos ipak biti tek 2,5 tone po hektaru.
Suncokret rodio
To daje za pravo proizvođačima da cena ne može biti niža od 60 dinara za kilogram. Na berzama u Evropi cena suncokreta je 533 evra za tonu. I tamo je rod manji od očekivanja i biće potreban uvoz za potrebe prerađivača.
U odnosu na prošlu sezonu cena je za 85% viša, ali i troškovi za proizvodnju su viši. Država nikako da uvede “dizel za poljoprivredu” sa manjim nametima. Smanjene su subvencije po hektaru, ukinuto je 1.200 dinara za gorivo … Slušamo o suficitu u budžetu, dele se sredstva šakom i kapom, ali nekako zaobilaze za jeftinije gorivo u agraru.
Verovatno se u kancelarijama Ministarstva finansija računa da se ratari “ne obogate” jer eto cene žitarica su na maksimumu, a mogu ratari i da plate – što bi te pare ulagali u investicije, novu mehanizaciju, navodnjavanje… kada država može da se hvali naplaćenim akcizama i visokim dažbinama za dizel.
Suše su postale “novo normalno” i sva je prilika da će u sledećim godinama biti sve više sušnih sezona. Da li će onda biti mogućnosti da se omogući poljoprivrednicima da ne dižu kredite da bi ostali “na pozitivnoj nuli” koja ne postoji u ekonomiji. Nula je ipak samo nula, duplo golo.
Izveštaj Državne Revizorske institucije ( pod brojem 400 – 1115/2019-04/15, od 17. decembra 2019. godine,) koja je dostavila izveštaj o efektima podsticaja u stočarstvo u periodu 2016 – 2018. godine nisu pohvalni.
Ukupna sredstva uložena u stočarstvo kao podsticaji od strane države su bila 28 milijardi dinara (to je oko 238 miliona evra). Njihova revizija je donela zaključak – ,IAKO JE U PERIODU 2016 – 2018. GODINE REPUBLIKA SRBIJA IZ BUDŽETA IZDVOJILA OKO 28 MILIJARDI DINARA ZA PODSTICAJE U STOČARSTVU, NIJE DOŠLO DO POVEĆANJA BROJA GRLA POJEDINIH VRSTA ŽIVOTINJA, PROIZVODNJE MESA I POVEĆANJA IZVOZA U OBLASTI STOČARSTVA” To je bilo pre početka pandemije tako da u tom periodu nije postojala “viša sila”.
Znamo da stočarstvo daje osnovu za dobro ratarstvo – stajsko đubrivo čuva humus, sprečava zaslanjivanje zemljišta, podstiče rast prinosa … U razvijenoj poljoprivredi dve trećine vrednosti proizvodnja donosi stočarstvo, tek trećinu ratarstvo i ostale grane poljoprivrede. Kod nas 14% zaposlenih (od ukupnog broja) je zaposleno u poljoprivredi. Udeo agrara u BDP – u Srbije je 7,50%.
Znamo gde nam je stočarstvo danas, krave se prodaju u klanice, svinja je sve manje u oborima… Vreme je za novi odnos prema poljoprivredi jer tokom prvog talasa pandemije se videlo šta znači da možemo sami proizvoditi hranu za svoje potrebe, čak i izvoziti. Ili želimo da imamo latifundiste koji raspolažu sa ogromnim imanjima i koji slede samo jedan jedini cilj – profit. Šta košta da košta.
Petar Jovičić
