Agro Info Net Portal o poljoprivredi, cenama, turizmu
Naše zadrugarstvo počinje svoj put neposredno posle formiranja prvih zadruga u Evropi. Mnoge zadruge i kooperative u Evropi su izrasle u gigante (“Danish Crown”, “DLG foodstuff”) i imaju promet od stotine miliona evra. Kako je kod nas? Država je poslednje tri godine podsticala osnivanje zadruga i do sada ih je više od 600 uz finansijsku podršku od 25 miliona evra.
Kako to funkcioniše u Danskoj? Čvrsta interesna veza u kooperativama proizvođača, prerađivača i trgovaca obezbeđuju otkup proizvoda i prodaju gotovih proizvoda na tržištu uz “čist račun”.
Danska ima 42 kooperative, više od 36.000 farmi i 192.000 zaposlenih u poljoprivrednom lancu i izvoz poljoprivrednih proizvoda od 20 milijardi evra godišnje (to je četvrtina ukupnog izvoza Danske).
Zadrugarstvo donosi zaradu
Pravila udruživanja liče na naša: jedan član – jedan glas (i mali proizvođači i veliki proizvođači imaju istu moć), dobijaju istu cenu za sve proizvode bez obzira na količinu koju proizvode, ali su i odgovorni za dugove zadruge (prema količini koju prometuju u zadruzi). Na skupštini zadruge se raspodeljuje profit, a takoozvano “krovno udruženje” garantuje otkup svega što proizvode, kao i viškove iznad plana koji je dogovoren na godišnjem nivou.
Državni organi kontrolišu poslovanje zadruga – kooperativa (Ministarstvo finansija, poljoprivrede i rada). Kontrole su stroge i prate proizvode od njive do krajnjeg proizvoda koji se nalazi na tržištu. Inspekcije koje kontrolišu zdravstvenu bezbednost proizvoda imaju velika ovlašćenja i kazne su visoke – mogu da iznose desetinu hiljada evra i 25% od subvencije EU (to može da bude više od 30 hiljada evra).
Pitate se kako sada otkupljivači daju cene u otkupu i dozvoljavaju i da uzgajivači imaju profit. Odgovor je jednostavan – i proizvođači i otkupljivači su u istoj kooperativi i cilj je isti – uspešna prodaja gotovog proizvoda na tržištu. Uzgajivač ima sigurnost da će mu ono što proizvede biti otkupljeno, otkupljivač (prerađivač) ima sigurnost da će stalno raspolagati sa kvalitetnom sirovinom i može da usmeri aktivnosti na snabdevanje tržišta u kvalitetu, količini i kontinuitetu. Zajedničko krovno udruženje obezbeđuje učešće u profitu proizvođačima u svim fazama proizvodnje, prerade i prodaje.
Uvek bolno pitanje – po kojoj ceni se vrši promet između članova kooperative (od proizvođača do komercijalne aktivnosti). Cena se formira na tržištu, ali zadrugari donose odluke o cenama koje mogu postići na tržištu i koriguju svoje poslovanje prema njima (ušteda u procesu proizvodnje, povećanje produktivnost u procesu prerade, smanjenje troškova transporta, pakovanja…).
Zadrugarstvo i profit
Na kraju godine se svode računi i raspodeljuje profit. Skupština zadrugara donosi odluku o ulaganjima ili raspodeli direktno farmerima. Prosečno farmeri dobijaju 9 procenata profita od ostvarenog godišnjeg prihoda.
Znači nije tako teško – sigurnost otkupa, visoki kvalitet proizvoda, jaka kontrola i zajednički interes svih u lancu proizvodnje “od njive do trpeze”. Država je tu samo da pomogne subvencijama i očuva sistem od “kvara”.
