Agro Info Net Portal o poljoprivredi, cenama, turizmu
Velika akcija Vlade Srbije o povratku na selo i ostanak onih koji su već na selu – zadruge su osnov opstanka sela i mogućnost razvoja, šansa za ostanak mladih jer bez njih ni jedna akcija ne vredi.
Već treću godinu za redom se dodeljuju sredstva zadrugama (novim, starim i složenim), bespovratna sredstva u milionskim iznosima. Novi konkurs je otvoren 15. jula 2019. i traje do 15. 08. 2019. godine osim za složene zadruge za koje je konkurs otvoren do 1. septembra 2019. godine. Za ovu godinu je ukupan iznos sredstava 667 miliona dinara i očekuje se novih 60 zadruga. Prošle, 2018. godine, je dodeljeno skoro 800 miliona dinara.
Visina bespovratnih iznosa je:
- za nove zadruge 7,5 miliona dinara
- za stare zadruge 15 miliona dinara
- za složene zadruge do 60 miliona dinara
Reći ćete da su to sume dovoljne za početak ili za poboljšanje produktivnosti kod starih zadruga, zar ne? Do sada je osnovano 474 zadruge za dve godine i ove akcije daju nadu da će se uslovi života na selu poboljšati i da će do sela doći moderna infrastruktura, uslovi za odgajanje dece, bolje zdravstvene usluge i da će to odrediti da mladi ostanu na imanju i čak dođu iz gradova na selo.
Opravdanost ulaganja u zadruge
Vreme je da se svode računi, koliko je uspešnih zadruga koje su dobile bespovratna sredstva? Ekonomska opravdanost tih davanja mora biti uslov koji se mora ispuniti, pre svih drugih. Da li su uspele na tržištu?
Koja je ekonomska računica ostanka na selu uz niske otkupne cene njihovih poljoprivrednih proizvoda? Kako država da “otvori vrata” većem broju poljoprivrednika za bolji položaj na tržištu? Lako, da obezbedi jednake uslove za sve učesnike na tržištu – da ne budu suprostavljene strane sa otkupljivačima, prerađivačima i da vode bitku “kupi ispod cene koštanja, prodaj skupo u gradu ili u izvozu”. Postoji li želja da se to ostvari? Videćemo ako nove zadruge preleže “dečje bolesti” i njihov broj bude rastao i bez pomoći države jer će sami ostvariti profit koji će moći da ulažu u dalji razvoj.
Kooperative su jedan od načina da se ostvare planovi revitalizacije sela. U Italiji postoje kooperative koje imaju 5.000 kooperanata, ostvaruju godišnji promet više od 200 miliona US dolara. Postoji i primer zadruge iz Slovenije – Mlekara Celje.
Zadruge u svetu imaju više od 800 miliona članova, ostvare promet više od sto milijardi US dolara godišnje. Norveška je zemlja sa samo 13 specijalizovanih zadruga, ali uz ostvareni promet od 15 milijardi evra godišnje. Da Vas podsetim, Srbija ostvari proizvodnju u poljoprivredi godišnje u vrednosti oko 5,7 milijardi US dolara (oko 5 milijardi evra).
Da li su zadruge rešenje?
Dug je put za stvaranje savremenih oblika udruživanja na selu, prvi korak je načinjen. Potrebno je mnogo rada na polju, voćnjaku, povrtnjaku i štali, ali je veoma važno sticanja novih znanja jer “svetsko globalno selo” mora da nas prepozna po kvalitetnim, zdravstveno ispravnim proizvodima iz Srbije, koji imaju svoj brend (marku) i cenu koja uspešno konkuriše drugim proizvodima na tržištu, kako domaćem tako i inostranom. Moraju se zaposliti menadžeri prodaje, marketinga, izlagati proizvodi na svetskim sajmovima.
Potrošači sada nemaju puno vremena za konzumiranje proizvoda, nekada su dnevno provodili dva i po sata, sada jedan sat i 15 minuta. Traži se kvalitet pre svega, da proizvod doprinosi njihovom zdravlju. Jednako je važno da se zna da sada potrošači sve više kupuju ili najjeftinije ili najskuplje proizvode – na Vama je da se odredite koje ćete proizvode imati u svojoj ponudi. Strana tržišta imaju visoke zahteve ali su spremni da plate više za svoje zadovoljstvo. Zato je potrebno da zadruge, kooperative ili neki drugi oblici udruživanja imaju zaposlene stručnjake iz tih oblasti.
Petar Jovičić
