Borovnica organska – izazov za mnoge, tržište EU je cilj

Plantaže borovnice niču po celoj teritoriji Srbije, ali borovnica organska je novi izazov. Svetski trendovi u potrošnji borovnice opravdavaju ulaganja u zasnivanje zasada borovnice. Još 5 – 6 godina se očekuje da će tražnja nadmašivati potrošnju. Mnoge zemlje su se uključile u trku za podizanje novih zasada. Uzmimo za primer Peru, jednu od zemalja Južne Amerike. U 2018. godini proizvedeno je 12.027 tona da bi sezone 2019. (januar – april 2019. godine) bilo proizvedeno 24.670 tona, to je za 105 procenata više!!! Cena postignuta u izvozu je 8,60 US$ za kilogram (za 27% više nego 2018.). Kod nas cene koja se postiže u otkupu od 5,5 – 6,0 eura za kilogram privlači mnoge.

Srbija beleži visoki procenat rasta podizanja novih zasada. Važno je odabrati prave sorte – najhrabriji su krenuli na putovanje gajenja borovnice u organskom načinu uzgoja. Tržište EU, Švedske, Norveške su pravi cilj za plasman slasnih bobica.

Najbolje savete o uzgajanju borovnice u organskoj proizvodnji će Vam dati Nemanja Konstantinović, Dipl.inž. PSSS Srbija.

ZEMLJIŠTE ZA GAJENJE ORGANSKE BOROVNICE

Visokožbunasta borovnica (Vaccinium corymbosum) ima velike i specifične zahteve u pogledu proizvodne vrednosti zemljišta. Najviše joj odgovaraju duboka ( 30-50 cm), plodna ( sa sadržajem humusa od 7-10 %), kisela ( pH = 4,2 do 4,8 ), laka, dobro drenirana i dobro aerirana („vazdušno – prozračna“) zemljišta.

Nivo podzemne vode potrebno je da bude najmanje na 50 cm od površine zemljišta. Takođe, neophodno je da zemljište bude stalno umereno vlažno. Indikator za nedostatak vlage u zemljištu je pojava crvenila lišća. Preterana vlažnost zemljišta je takođe veliki problem u gajenju borovnice. Borovnicu ugrožava podzemna voda od 35 cm ispod površine zemljišta, jer prouzrokuje izmrzavanje korena u zimskom periodu.

Borovnica organska

Vrsta borovnice V. Ashei – „zečje oko“ podnosi i nešto teža zemljišta. Idealno zemljište za podizanje zasada borovnice su krčevine borove šume.

U Srbiji napogodnija zemljišta za ovu proizvodnju su šumska zemljišta, koja su bogata ostacima raspadnute biomase (drveta i lišća), gajnjače, deluvijalna zemljišta u podnožju brda, višegodišnje prirodne livade i pašnjaci.

Organske materije (humus) štite osetljive korenove borovnice na taj način što sprečavaju iznenadne promene pH vrednosti, vlažnosti i temperature zemljišta.

Kiselost zemljišta mora da se redovno kontroliše. Svako odstupanje pH vrednosti veoma brzo se uočava vizuelno na biljci.