Najnovije vesti
Početna » BOROVNICA » Krupan plod borovnice je cilj gajenja

Krupan plod borovnice je cilj gajenja

Krupan plod borovnice je cilj gajenja jer tako se ostvaruje visoka otkupna cena. Na veličinu ploda utiče broj grana,veći broj pupoljaka… Regulatori rasta mogu pomoći. Kako to postići savetuje Vas Stepanović Veljko – PSSS SRBIJA.

Krupnoća ploda severne visokožbunaste borovnice predstavlja jedan od ključnih parametara kvaliteta ploda i bitan kriterijum prihvatljivosti od strane potrošača, koji preferiraju krupnije plodove od sitnijih. Stoga, krupniji plodovi imaju višu cenu na tržištu, a njihov značaj se ogleda i u povećanju efikasnosti izvođenja ručne berbe. Krupnoća ploda opada tokom perioda zrenja borovnice, snižavajući se od 2,1 g u prvoj berbi do 1,5 g u poslednjoj berbi kod sorte borovnice Duke (Milivojević et al., 2016 b).

Na smanjenje krupnoće ploda utiče i povećanje prinosa po žbunu, koje se dešava sa starenjem i porastom veličine i broja grana u žbunu, ali i kao rezultat pojave većeg broja diferenciranih cvetnih pupoljaka (10 i više pupoljaka) na granama u odnosu na optimalni broj, koji se kreće 3-6. Ova pojava dovodi do prevelike opterećenosti grana/žbunova rodom i posledično do značajnog snižavanja mase plodova, koji kao takvi imaju manju tržišnu vrednost.

Krupan plod borovnice je cilj gajenja

U cilju sprečavanja prerođavanja i dobijanja zadovoljavajuće krupnoće ploda nameće se potreba za izvođenjem pomotehničke mere proređivanja cvetova i plodova. Ona se može izvoditi ručno i hemijski, sa različitim uticajem na opterećenje žbunova rodom i kvalitet ploda u zavisnosti od primenjenog metoda, fenofaze razvoja biljaka i klimatskih uslova.

Ručno proređivanje se izvodi u fazi intenzivnog rasta ploda (prva polovina maja kod sorti rane i srednje rane epohe zrenja) na taj način što se na- izmenično na granama uklanjaju grozdići sa zametnutim plodovima, reduku- jući njihov broj za 20 do 50% u zavisnosti od ukupnog broja formiranih grozdića i razvijenosti tj. jačine same grane. Primenom biljnih regulatora rasta u proizvodnji borovnice može se uticati na odlaganje perioda cvetanja, povećanje krupnoće ploda i poboljšanje efikasnosti berbe.

Biljni regulator Ethephon ili Ethrel primenjen u jesen u 2 aplikacije (sredinom i početkom novembra) u koncentraciji od 400ppm može da odloži početak cvetanja u narednoj godini za 7 do 10 dana kod južne visokožbunaste borovnice. Primenjen u većoj koncentraciji od 2.000 ppm posle prve berbe plodova kod severne visokožbunaste borovnice može značajno povećati diferencijaciju cvetnih pupoljaka za sledeću godinu.

Milić et al. (2018) su ispitujući uticaj primene biljnih regulatora rasta u proizvodnom zasadu borovnice sorti Duke i Bluecrop ustanovili da je jedna aplikacija NAA (a-naftil sirćetne kiseline) u koncentraciji od 20 mg/l ili BA (6-benzil adenina) u koncentraciji od 100 mg/l izvedena u momentu opadanja kruničnih listića stimulativno uticala na vegetativni rast i krupnoću ploda ispitivanih sorti borovnice. Naime, masa ploda sorte DUKE je u tretmanu sa 100 mg/l BA bila za 34% veća, dok je u tretmanu sa 20 mg/l NAA prosečna masa ploda sorte Bluecrop bila veća čak za 55% u poređenju sa kontrolnim tretmanom.

Pretpostavlja se da je stimulativni efekat na povećanje mase ploda dobijen više kao posledica povećanog vegetativnog rasta biljaka nego usled promena u zametanju plodova i visini prinosa. Ipak, za detaljnija objašnjenja potencijalnog direktnog uticaja BA ili NAA na stimulisanje deobe ćelija perikarpa ploda borovnice potrebna su anatomska istraživanja, kojima su već potvrđeni pomenuti efekti na razvoj ploda jabuke (Milić et al., 2016).

Pročitaj i ...

đubrenje voćnjaka cvetni pupoljci savetovanje kajsija eu berba kajsije

Berba kajsije – pravi trenutak za berbu?

Berba kajsije je važna za plasiranje robe na tržište jer plodovi kajsije brzo dozrevaju nakon berbe i njihovo čuvanje je